Hoće li biti istrage?

Došla žena kod gatare da joj gleda u karte i ova joj kaže: • Vaš će suprug uskoro umreti. • Ma to znam, ... nego, hoće li biti istrage?

Pita otac Pericu: • Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike? • Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Menjam Fiću sa kukom za Trabanta sa kukom. Šifra: Kuku meni, kuku tebi.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Muž dobacuje svojoj ženi iz radne sobe: • Draga, jesi li ti možda promenila lozinku na kompjuteru? • Jesam! • Možeš li mi reći koja je? • Da, datum kada smo se upoznali. • Kučka ...

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita: • Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste? Kćer je zagrli: • Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ona: • Ljubavi želim da se posebno lepo osećam za 8. mart. Ne moraš mi ništa kupovati, samo mi reci da sam lepa. On: • Ljubavi, ipak ću ti nešto kupiti. Da si lepa, reći ću ti za 1. april.

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita: • Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video? • Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka? • Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Moju generaciju u mladosti je život mazio, ... a zna se šta posle maženja sledi.

Vode ljubav Mujo i Fata. U zanosu strasti Mujo joj gurne u uvo, a Fata će: • Nemoj, bolan Mujo, ogluveću! • Ma kad nisi zanemela, nećeš ni ogluveti!