Neću dugo

Razgovaraju majka i ćerka: • Mama, ... ja hoću da se udam. • Ne može! Dva puta si se udavala. • Ali mama ... • Ništa 'ali mama', ne može i tačka. • Ali mama, ... neću dugo.

Prati majka sina Crnogorca u Ameriku. Rida, plače ... Drugi sin je teši: • Što plačeš, majko, pa ne ide za Beograd, vratiće se.

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci: • Mogu li da sednem pored tebe? Devojka glasno odgovori: • Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom! Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla: • Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne? Čovek joj na to reče vrlo glasno: • 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše! Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu: • Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdaništu i seo da ruča sa dečicom. Dođe i Smrt i kaže: • Šta to radiš? Deda će: • Lucam. Na to će Smrt: • Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zašto je alkoholičar kupio slamčicu od deset metara? • Zato što mu je doktor rekao da se udalji od alkohola.

Razgovaraju dva oženjena muškarca srednjih godina: • Bože, što ovo vreme leti! • Bome, imaš pravo. Eto, dva puta kresneš ženu i prođe godina.

Mujo pita Hasu: • Da li tačno da su šargarepe dobre za vid? Haso odgovori: • Pa naravno Mujo, jesi li ti ikad video zeca sa naočarima?

Perica upita mamu: • Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu? • Da. • Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Dosadilo bubnjaru da sluša viceve o bubnjarima i reši da promeni instrument. Odluči se za harmoniku i ode da je kupi. Kaže on trgovcu: • Dajte mi onu veliku sivu harmoniku. Trgovac: • Vi ste bubnjar, zar ne? • Pa da, kako znate? • To nije harmonika, nego radijator!