VICOTEKA

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Pita pijanac policajca:
• Ajde burazeru, izbroj koliko čvoruga imam na čelu!
• Dve! - odgovori policajac.
• Dobro je, to znači da do kuće imam još tri bandere!

Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštiman. Žena ga dočekuje:
• Gde si ti do sada, aaa?
• Pa, kolega se ženi, ... pa napravio momačko veče.
• A, je l'? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, aaa?
• Nismo, otkud ti to?
• Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame.
• Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Došao Ciga kod doktora i viče:
• Doktore, pomagaj, poplavelo mi jaje!
• Joj, Cigo, gangrena, moramo da sečemo!
• Bre, doktore, nemoj ki Boga te molim, ne mogu pred ženu.
• Mora ili će se proširiti dalje.
I tako doktor njemu odseče jaje i Ciga ode kući. Sledećeg dana opet Ciga dolazi kod doktora i vapi:
• Doktore, pomagaj, poplavelo mi i drugo jaje!
• Gangrena, Cigo, proširilo se, što si imao dece, imao si.
Doktor Cigi odseče i drugo jaje. Posle dva dana Ciga opet dolazi kod doktora i viče:
• Doktore, pomagaj, poplavela mi noga!
A doktor će njemu:
• Je li bre, Cigo, da tebi ne puštaju farmerke?

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Svet je sastavljen od protona, elektrona, neutrona, i ... poltrona.