Most je srušen

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Bio Ciga i imao tri deteta. Dva su bila krupna a treće sitno. Kad je Ciga bio na samrti, pita ženu: • Je li ženo, kaži mi iskreno, je l' ovo treće dete moje? Žena se zakune i reče da je njegovo. Kad je Ciga umro, žena mu okrete leđa pa reče: • Dobro da me ne pita za prva dva ...

Kupuje piroćanac auto: • Pošto je ovaj? • Osam hiljada eura! • Kol`ko troši? • Deset litara na sto kilometara! • Skupo, skupo! A ovaj? - pokazuje prstom na malo stariji auto ... • Tri hiljade eura i troši oko šet litara ... • I to mi je skupo! A onaj mali tamo u ćošku? • Petsto eura! • I, ... koliko troši ... Prodavac već popizdeo, ... pa odbrusi: • Kašiku na sto kilometara !!! • Kašiku!? ... supenu ili za kafu?

Mujo nagovara Fatu na nepristojne stvari: • Može, ali tek posle svadbe - brani se Fata. • Ma, nemoj, pa da moram i od tvog muža da se krijem - odgovori Mujo.

Pošalju Muju kao međunarodnu razmenu studenata u Japan. Dođe tamo Mujo i kaže njemu neki Japanac: • Hoćeš da ti pokažem nešto japansko? • Hoću! Uhvati njega Japanac pa ga ubije ko' vola u kupusu. Pita njega Mujo: • Šta ti bi, čoveče? • Ha ha, ništa ... to je karate - naš nacionalni sport! Sutra dođe Japanac Muji i pita ga da mu pokaže nešto japansko. Mujo nasedne i Japanac ga opet nalema. Pita ga Mujo: • Šta ti je sad to? • Džudo - naš nacionalni sport. Sutra dođe Mujo kod Japanca i pita ga: • Hoćeš da ja tebi pokažem nešto japansko? • Ha ha! 'ajde da i to vidimo! Ubije njega Mujo na mrtvo ime. Pita ga posle Japanac: • Šta ti je to? • Poluosovina od Toyote! - kaže Mujo.

Negde u paralelnom univerzumu Nemac juri srpske papire, a Japanci i Kinezi tetoviraju slova naše ćirilice ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došao otac malog Perice u školu na informacije i kaže njemu nastavnica: • Vaš sin je ceo test prepisao od najbolje učenice u odeljenju! Pita nju otac: • A kako znate da je Perica od nje prepisao test, a ne ona od njega? • Znam tako što su im prva 3 odgovora identična, a u četvrtom je ona napisala – “ne znam”, a Perica je napisao – “neznam ni ja”!

Mali Perica pita tatu: • Ćale, jesam li ja usvojen? • Jesi, sine, al' su te vratili ...

Pita Fata Muju: • Šta bi volio, u šta da se ja pretvorim? Mujo odgovara: • U kalendar. Fata će: • Je l' da me gledaš svakog dana? Mujo odgovara: • Ne, nego da te menjam svake godine!

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena: • Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali? • Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.