VICOTEKA

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Pita Sosa Lalu:
• Lalo, kada bi znao da ti je ostalo još samo pola sata života, šta bi radio?
• Ta, vodio bih ljubav sa tobom, Soso!
• Lepo, a ostalih 25 minuta?

Pričaju dva druga u kafiću o devojci koja sedi blizu njih:
• Šta da joj kažem?
• Reci joj da je lepa, a ne seksi.
Nakon toga prišao je devojci i rekao:
• Ej ćao, lepa si, nisi seksi!

• Ćao.
• Ćao.
• Ovaj, ...
• Slušam te.
• Pa, ... hehe, simpatična si pa rek'o da ti priđem.
• Dobro, prišao si, i?
• Pa, ovaj ...
• Ok, da skratim. Ćale mi nije terorista, ne volim sve što vole mladi i jebe mi se za mir u svetu. Imam dečka, švalera i ljubavnika. Ne dam ti adresu, broj telefona i krvnu grupu. Ugini.
• Ok, samo sam hteo da ti kažem da čitavo veče vučeš usrani toalet papir zalepljen za cipelu, ali pošto si govno, pristaje ti ...

• Komšija, ide mi dim od tvog roštilja u kuću ...
• A da ti idu ćevapi, ne bi ti smetalo?!

Najveća kurva je struja. Moraš da je plaćaš, a ne smeš da je diraš!

Prodajem lep padobran, neotvaran, jednom korišćen. Malo zamrljan.

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Sretne zemunac popa u crkvenoj porti sa kandilom u ruci, pa mu kaže:
• Oče brate, gori ti pederuša!

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdaništu i seo da ruča sa dečicom. Dođe i Smrt i kaže:
• Šta to radiš?
Deda će:
• Lucam.
Na to će Smrt:
• Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.