VICOTEKA

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Pita mali Ciga tatu:
• Tato, šta je to demokratija?
• Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ...
• Ali, zar ih to ne nervira?
• Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Čitav život učim na svojim greškama i sada grešim bez greške!

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče:
• Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50.
Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen:
• Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže?
• Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

Baka, sa svojih 98 godina, na samrti leži u bolesničkoj postelji i poželi da otkrije svom tugujućem mužu, koji sedi pored njenog kreveta, poslednju tajnu pre nego što umre.
• Petre, najdraži moj Pero, pre nego što zatvorim oči zauvek, htela bih da ti otkrijem svoju poslednju tajnu. Otiđi do štale gde ćeš naći dve kutije ispod treće potporne grede na levoj strani krova, i donesi ih.
Deda Pera ode do štale i vrati se nakon pet minuta noseći dve kutije u rukama. U prvoj kutiji pronalazi tri jajeta, a u drugoj 250 000 eura. Oči su mu zasvetlucale.
• Reci mi draga, šta znače ova tri jajeta?
• Znaš, Pero, u braku smo 78 godina i svaki put kad nisam doživela orgazam, stavila sam jedno jaje u kutiju.
Deda Peru obuzme zadovoljstvo i ponos, kako je za 78 godina samo tri puta podbacio, i upita:
• A odakle ovih 250 000 eura?
• A, svaki put kad sam napunila kornet sa trideset jaja, otišla sam na pijacu da ih prodam ...

Vraća se Crnogorka kući od doktora koji joj je rekao da ima još 10 sati života i kaže ona mužu:
• Hajde da vodimo ljubav cele noći.
• Ne ja, boga mi. Lako je tebi, ti sutra nećeš ustajati.

Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa otac odlučio da ga posavetuje:
• Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pevaju, pevaj i ti!
Sin upita:
• A, tajo, ako vidim da svi rade?
• E, onda se skloni da im ne smetaš.

Predloži Lala Sosi:
• Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća?
• Može. A kako se to igra?
• Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Nastavnica zadaje Perici zadatak:
• Perice, promeni reč HLEB po padežima!
• Ko, šta? Hleb. S kim, sa čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...