VICOTEKA

Sudija na suđenju:
• Zašto ste ubili zeca kada niste član Lovačkog društva?
Okrivljeni odgovara:
• Zato što je on jeo moj kupus, a nije član moje porodice!

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Otišla baka kod lekara i kaže:
• Doktore, moj život više nema smisla, kako da se ubijem a da se ne mučim dugo?
• Pa, ako imate pištolj, onda je najjednostavnije da se upucate u srce.
• Imam pištolj, ali ne znam gde mi je srce.
• Pa, tačno kod leve bradavice, samo se upucajte tamo, i gotovo.
• Fala, doktore!
Ode baka kući, cilja bradavicu, opali i ...
• Uuuhh ... moje koleno.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Udala žena svoje tri ćerke istog dana. Na rastanku kaže ona njima:
• Pišite mi kako vam je u braku, a umesto reči 'seks' napišite 'kolači', da vaš otac ne sazna o čemu pišete.
Posle nekog vremena piše najstarija ćerka:
• Dragi mama i tata, meni je u braku lepo, ali kolača slabo, jednom nedeljno.
Sledećeg dana piše druga ćerka:
• Dragi roditelji, ja živim k'o u bajci, imam sve što poželim, ali kolača samo jednom mesečno.
Na kraju stiže pismo i od najmlađe ćerke:
• Dragi mama i tata, moj muž i ja nemamo skoro ništa i jedva imamo da preživimo. Ali zato kolača ima svakog dana. Ako nema kolača, moj muž liže tepsiju, a ja oklagiju.

Na ulici, pita čovek Zemunca:
• Izvinite, da vas pitam ...
Zemunac:
• Koga bre ti da vaspitaš?

Došao otac u posetu sinu studentu. Autobus je stigao rano ujutro i otac odmah odlazi u kuću gde je sin iznajmio sobu. Kad mu gazdarica otvori on upita:
• Da li ovde stanuje Marko?
• Stanuje. Unesite ga unutra i stavite na krevet u prvu sobu desno. – odgovori gazdarica.

Kaže Mujo Hasi:
• Haso, ti si pravi magarac, samo ti još fale rogovi.
• Pa odakle bolan magarcu rogovi, magarac nema rogove.
• E onda ti ništa ne fali.

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?