VICOTEKA

Sudija na suđenju:
• Zašto ste ubili zeca kada niste član Lovačkog društva?
Okrivljeni odgovara:
• Zato što je on jeo moj kupus, a nije član moje porodice!

Postoje tri vrste ljudi. Oni koji znaju da broje i oni koji ne znaju da broje.

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Kineski tržni centar na Novom Beogradu, ulazim u jednu radnju, uzimam nešto sa police i prilazim da platim. Rade dve kineskinje, pitam jednu:
• Izvini, može kesa?
• Neće keca, ima muža - odbrusi mi ona!

Sede Mujo i Fata u autu na usamljenom parkiralištu. Mujo pita:
• Nego, reci bona šta ti misliš o situaciji u Iraku?
Fata odbrusi:
• Ma, jebe mi se!
Mujo, sav srećan:
• Odlično, i meni, samo ... nisam znao kako da te pitam!

Ćaskamo uz kaficu moj prijatelj Li i ja, pa ga ja pita:
• Brate, Li, zar tebe ne nervira to što pričaju da svi Kinezi liče jedan na drugog?
Kaže on meni:
• Li je otišao po pivo i cigare, a ja sam mu žena!

Čuvajte se negativaca. Oni nađu problem za svako rešenje.

Deca su nasledna. Ako ih tvoji roditelji nisu imali, verojatno nećeš ni ti.

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao:
• Hajde Perice!
• Perverzija – izvali Perica.
• Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš.
• Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata?
• Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize.
• Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...