VICOTEKA

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je:
• Bako, jel silazite?
A baka će:
• Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Razgovaraju kondom i tampon:
• Zbog tebe svakog meseca nemam posla po sedam dana - kaže kondom.
• Nije to ništa, kad god ti pogrešiš, ja nemam posla po devet meseci - ljutito mu odgovori tampon.

Na jednom plesnom balu muškarac prilazi devojci:
• Oprostite, gospođice, već sat vremena želim nešto da Vam kažem, ali se ustručavam…
• Slobodno recite.
• Kad god se nasmejete, poželim da Vam kažem da dođete kod mene.
• Ohh, Vi ste pravi nestašni zavodnik!
• Ne gospođice, ja sam zubar.

Šta kažu Bosanci kad kroz Bosnu prođe mešalica sa betonom?
• Vidi, loto!

Dolazi Piroćanac kući, pa kaže ženi:
• Ponovo poskupeo benzin!
• Pa šta to tebe briga kad nemaš auto!
• Nemam auto, ali imam upaljač.

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Žao mi je što sam te ostavila kada sam ti bila najpotrebnija, ali ti znaš da te ja volim najviše na svetu. Ljubi te tvoja pamet.

U vojsci bio neki vojnk kojeg niko nije mogo da zezne. Čuo za njega i kapetan pa kaže:
• Ja ću njemu da pokažem!
Sutradan ga zovne u kancelariju i ovaj dođe. Kapetan mu reče:
• Vojniče, imam posao za tebe.
Ustane kapetan, okrene se, naguzi i prdne kolko god je mogao, pa reče vojniku:
• Uzmi ovo, odnesi na poštu i pošalji na ovu adresu.
Vojnik ga samo pogleda, salutira i ode. Nakon 15 minuta on se vraća kapetanu, okrene se, skine pantalone, prdne i kaže:
• Gospodine kapetane, pošta je zatvorena, vraćam Vam pošiljku nazad!

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.