VICOTEKA

Dva policajca:
• Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km.
• Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu.
Dan posle:
• Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km.
• Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara.
Dan posle:
• Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km.
• A da? I koliko tražiš?

Šta je zajedničko panduru i psu?
• Oboje te gledaju kao da te razumeju!

Pita Mujo Hasu sav besan:
• Kako si mogao pred onolikim svetom da kažeš da sam idiot?
• Izvini, jarane, nisam znao da je to tajna.

Alkohol mi je pružio mnogo nezaboravnih trenutaka, kojih se ne sećam.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Policajac kaže kolegi:
• Čitav vikend sam proveo uz kanal Dunav-Tisa-Dunav.
• Ja taj kanal nemam na kablovskoj - odgovori ovaj!

Nalazi čovek na ulici malog dečaka kako plače:
• Šta ti je, zašto plačeš?
• Umrla mi majka – odgovara dečak.
• Pa hoćeš da zovem sveštenika?
• Ma neću, nije mi sad do seksa!

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ...
• I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...

Zašto se patuljci stalno smeju dok igraju fudbal?
• Zato što ih trava golica po jajima.