VICOTEKA

Ona kaže:
• Daj mi ga, skroz sam vlažna!
On joj odgovara:
• Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!

Noćas sam sanjao da cepam drva. Da mi alarm nije zazvonio, mogao sam i da ih spakujem!

Čak Noris pije aflatoksin sa 0.05 miligrama mleka!

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...

Priča Mujo Hasi:
• Prošle noći sam sanjao strašan san.
• A šta to?
• Sanjao sam da jedem špagete!
• Šta je tu, bolan, strašno?
• San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!

Pita žena muža:
• Dragi, šta ima na televizoru?
A muž će na to:
• Prašina draga, prašina!

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Pita jedna plavuša drugu:
• Čime se ti baviš?
A druga odgovara:
• Režijom.
Na to će prva:
• Je li to ono: struja, voda, ... ?

Majka šiša sina, a on opirući se viče:
• Neću frizuru kao tata!
• Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...