VICOTEKA

Učitelja, koji je sedeo pored peći, deca pitala razne stvari. Njemu dosadilo pa im kaže:
• Kad hoćete nešto da mi kažete prvo u sebi izbrojte do 100.
Mali Perica to ozbiljno shvatio. Učitelj ga vide kako miče usnama i pita ga šta mu je? A Perica će:
• ..., 97, 98, 99, 100, učitelju gori Vam kaput.

Pozlilo starom dekici i završio na hitnoj. Nakon kratkog pregleda doktor kaže:
• Vodite ga u mrtvačnicu!
Na to deda poskoči:
• Pa nisam ja još mrtav!
• Pa nismo još ni stigli - mirno odgovori doktor.

Došao stariji čovek kod doktora:
• Doktore, imam problem, svi moji prijatelji pričaju da mogu svaku noć.
• Da, i u čemu je problem?
• Ja ne mogu, a oni pričaju da mogu.
• Pričaj i ti, ko ti brani.

Stoji pijanac na autobuskoj stanici, dolazi autobus, prilazi mu neka baba i pita ga:
• Je li sinko, je l' ovo trojka?
A pijanac će:
• Jok baba, zgazila si liniju.

Raspravljaju tri Cigančića čiji je otac najcrnji. Prvi kaže:
• Moj tatko se juče isek'o, još mu ide crna krv ...
Drugi će na to:
• A moj tatko je polomio ruku i vidi mu se crna kost!
Treći će:
• Moj tatko je pdrn'o juče i još je u sobi mrak ...

Doktor ulazi u bolničku sobu i kaže pacijentu:
• Imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest.
• Dajte prvo lošu.
• Moraćemo da Vam amputiramo oba stopala.
• Uf, a koja je dobra vest?
• Pacijent iz susedne sobe pita želite li da mu prodate papuče?

Zaljubili se koza i puž, pa kaže koza pužu:
• Ja bih se udala za tebe!
A puž će na to ljutito:
• Priznaj, kurvo, to je zbog kuće!

Uhvati policajac lopova. Snalažljivi lopov pita policajca:
• Je l’ mogu da odem na tren do one pekare, umreću od gladi?
Policajac reče:
• Idi, ali da si se odmah vratio!
Policajac ga pusti, lopov ode i pobegne. Sutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu opet kaže:
• Ajd’ molim te, pusti me da odem do one pekare, umreću od gladi.
Policajac mu kaže:
• Haha, pa nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja idem do pekare da ti donesem hleb.

Prodajem kuću u epicentru!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!