VICOTEKA

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita:
• Je li, Fato, gde su dlačice?
Fata ćuti. Opet će Haso:
• Je li, bre, Fato, gde su dlačice?!
Na to će Fata:
• Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

Dođe deda kod popa da mu se ispovedi i kaze:
• Pope, pre neki dan baba se nagnula u zamrzivač i meni došlo nešto, ja mrknem babu, jel to greh?
Pop:
• Ne, nema tu ništa grešno, to je priroda i tako treba da bude.
Sutradan dođe i baba pa kaže:
• Pope, pre neki dan ja se nagnula u zamrzivač da vidim nešto a deda navalio, a meni sve onako dobro, jel to greh?
Pop:
• Ne naravno, bio je i tvoj muž juče i njemu sam rekao da je to prirodno i ne treba da brinete.
Baba:
• A da li smo i dalje dobrodošli u crkvu?
Pop:
• Naravno ...
Baba:
• Dobro, jer u Merkator više nismo ...

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba:
• Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite.
Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba:
• Ništa deco, probajte opet!
Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba:
• Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

• Mama, trudna sam.
• Eh kćeri, gde ti je bila glava?
• Na haubi.

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita:
• Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo?
Stanija:
• Kako oćeš, pa da ručamo.

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Trči žena za tramvajem i dere se:
• Stani molim te, žurim na posao!
Putnici u tramvaju počeše da viču na vozača, on zaustavi tramvaj i otvori vrata, žena uđe u tramvaj i reče:
• Hvala Vam puno, hajde sad, karte na pregled, svi do jednog ...

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Zeka sakrije flašu votke ispod jele i napiše:
• Ovo nije votka.
Sledećeg dana vrati se pod jelu i vidi da nema flaše, a na papiru piše:
• Jež je nije uzeo.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.