VICOTEKA

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita:
• Je li, Fato, gde su dlačice?
Fata ćuti. Opet će Haso:
• Je li, bre, Fato, gde su dlačice?!
Na to će Fata:
• Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Kada pomešaš vodu i brašno, dobiješ lepak, a ako dodaš šećer i jaja, dobićeš tortu. Gde nestade lepak? Lepak je ono što zalepi tortu za stomak, kukove i guzicu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Ide Isus Hrist parkom i naiđe na hipika koji puši travu pa mu se obrati:
• Dobri čoveče, zašto pušiš? Pušenje je štetno za zdravlje, dobićeš rak pluća.
• Ali ovo nisu obične cigarete, ovo je vutra i odlična je, probaj!
• Neću, ne pušim, a i ti prestani.
• Ali kažem ti, dobra je, probaj.
• Ne, ne.
• Ma samo se opusti i probaj, duni jednom.
I da ne uvredi dečka, da pokaže kako je učtiv, Isus pristane i dune par puta. Onda se seti da se nisu upoznali i predstavi se dečku:
• Izvini, nisam se predstavio, ja sam Isus Hrist.
• Jesam li ti rekao da je vutra odlična!

Nikad ne dozvolite da Vam se svekrva ili tašta zove Nada, jer nada poslednja umire.

Kupiću ti digitron da više ne računaš na mene!

Zaustavi policajac Cigu, koji je prebrzo vozio, i kaže mu:
• Pijani ste!
• Nisam!
• Dunite u balon!
• Ne mogu, imam astmu.
• Onda hajdete sa mnom u stanicu da vam uzmemo krv!
• Ne mogu, imam leukemiju.
• Onda izađite da hodate po liniji!
• Ne mogu, ... pijan sam - odgovori Ciga.

Žali se jedan Piroćanac:
• Juče mi bila familija iz Beč, doneli neki keks od evro i po, dve čokolade i 200 grama kafe, a pojeli i popili moju penziju i pola ženine plate!

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja:
• Šta ti je to, odakle ti te modrice?
• Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame!
• Stvarno, i ... šta se desilo?
• Pa, ... uspela je da je sačuva!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.