VICOTEKA

Vraća se gazda sa puta, pa pita Lalu šta ima novo na imanju:
• Ništa gazda, samo nam je pas crk'o ...
• Jaoo, pa naš verni pas ... A od čega Lalo?
• Davali smo mu konjskg mesa, gazda ...
• Što ste psu davali konjsko meso, zaboga?
• Pa od onih vaših konja ...
• Šta je bilo sa konjima?
• Crkli su dok su vukli vodu ...
• Zašto su konji vukli vodu?
• Pa gasili smo štalu, gazda ...
• Šta je bilo sa štalom?
• Zapalila se od kuće ...
• Kako se kuća zapalila?
• Pa od sveća ...
• Šta će sveće u kući kad imamo lampu?
• Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda ...
• Štaaaaa! Majka mi umrla?!
• Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je ...
• Neeee! I otac mi je pokojni?!
• Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica pobegla sa komšijom Perom ...

Zvone policajci Muji na vrata. Mujo pita:
• Ko je?
• Policija.
• Šta hoćete?
• Malo da popričamo.
• Kol`ko vas ima?
• Dvojica.
• Pa popričajte.

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Pecao crnac i upecao zlatnu ribicu, a ona mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju!
• Želim, želim, ... da budem beo! ...
... i zlatna ribica ga zaposli u pekari.

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica:
• Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla.
Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk:
• Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu.
Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac:
• Idem ja da probam.
Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne:
• Dobio sam dozvolu, dobio sam!
Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča:
• Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Utrkuju se dva magarca sokakom i na pola puta jedan se razdere:
• Ko zadnji magarac!

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne:
• Imate li kondome?
• Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba?
Istim poučnim tonom Perica joj odgovori:
• Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...