VICOTEKA

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Navalio pijani Milojko na konobaricu da se uda za njega:
• Neću, jer kad se otrezniš, predomislićeš se.
• Evo, kunem se, neću se otrezniti.

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Sretoh juče popa i rekoh:
• Dobar dan pope!
Pop mi oštro odbrusi:
• Nisam ja pop, ja sam otac!
U tom momentu poče moj Džeki da laje na njega, a ja mu rekoh:
• Ne laj na oca, Džeki!

Majka pita Pericu:
• Perice sine, kako je bilo na takmičenju iz gramatike?
• Neznam!

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Fata je još bila jako mlada, negde oko 15 godina, kada je upoznala Muju. Nakon par dana pošto su se upoznali, Mujo je pozove na prvi sastank u park. Fata, pre nego što će otići u park na spoj ispriča mami gde i zašto ide. Kada se našla u parku sa Mujom, seli su na klupu i Fata mu kaže:
• Mujo, odmah da te upozorim: mama mi je rekla da na sve ono što me budeš pitao odgovorim sa 'ne'.
• Dobro Fato, a bil' ti bilo mrsko da ti zavučem ruku u gaćice.

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

Dolazi neki čovek u apoteku i danima maltretira apotekare da mu daju neki lek protiv kijanja. Oni mu par dana davali neke lekove, ali ni jedan ne deluje pa on im svakog dana drži kritike po pola sata. Sledećeg dana dolazi ponovo i traži novi lek protiv kijanja. Jednom apotekaru dopizdelo, dade mu ricinus i reče da odmah popije pola bočice što ovaj i uradi. Izađe davež iz apoteke i pita ga kolega:
• Zašto mu to dade!? Da li si lud!?
A ovaj će:
• Neka kine sada ako sme!

Bolesnik se obraća lekaru:
• Doktore, da li je ovaj lek opasan?
A, doktor će:
• Nikad nam se niko nije žalio od ljudi koji su ga uzimali, Bog da im duši prosti.