Još bi bili živi

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Negde u autobusu: • Sine, ajde pusti baku da sedne. • Gospođo, ja sam šofer ...

Nakon odgovaranja pita student profesora: • Za koliko sam odgovorio, profesore? • Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!

Devojka zove dečka: • Alo? • Alo dušo, šta je bilo, šta ti je? • Znaš ti šta mi je! Sad me je zvala Marijana, kaže da se videla sa Dijanom, koja se čula sa Danijelom, i ona joj je rekla da je Jasna čula od Sanje koja je pila kafu sa Jelenom i Marijom, da je Svetlana čula od Aleksandre koja je pijana ispričala Tanji da je čula od Tijane koja je pričala Jovani da si ti rekao Kristini da si sa mnom iz zezanja! Raskidamo!

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina. Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso: • Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Zašto žena ne nosi kondom u svojoj torbici? • Pa, dok bi ona našla kondom u torbici, dete bi napunilo tri godine!

Sreću se na ulici dva psihijatra. Prvi će: • Dobar dan, dobro ste. Kako sam ja? • I vi ste dobro!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani: • E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu! • Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana. • Pa morala sam u naturi, nano moja mila. Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ... • Dokle nano? - upita je taksista. • Do jaja sine, do jaja.

Prodajem Fiću u delovima. Delovi se mogu videti na putu od Novog Sada do Beograda.

Jedna baka na blagajni supermarketa na redu je da plati. Iza nje u redu stoji jedna mlađa žena sa nestašnim sinom. Sin stalno gura majčina kolica koja već nekoliko puta udaraju baku po nogama. Baka se okrene prema malom i zamoli ga da prestane da je udara. Pošto je mali nastavio, baka se okreće njegovoj majci i kaže: • Zar ne možete reći vašem sinu da me ne udara? Mlada gospođa, bez uzbuđenja - hladno odgovara: • Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dođe da to što radi drugima nije ispravno. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija! U redu iza žene sa detetom stoji jedan čovek od nekih 30-ak godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa marmeladom. Kad je majka završila svoje objašnjenje vaspitanja, on otvori teglu i mirno istrese marmeladu mladoj dami na glavu. Sva besna, van sebe, žena se okrene mladiću, a on mirno reče: • Znate, gospođo, ja sam vaspitan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin, i - evo, vidite rezultat! Starica se veselo okrene blagajnici i kaže: • Molim vas, stavite ovu teglu marmelade na moj račun!