Još bi bili živi

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Došao čovek kući, a na kauču leži žena i gleda neki TV program za kuvanje. Kaže joj muž: • Ženo, što to gledaš kad i onako ne znaš da kuvaš? • Pa i ti gledaš porniće i opet ne znaš da jebeš ...

Opravljao Lala svešteniku ambar, pa kad je bio gotov s poslom, popa, koji je bio teška tvrdica, reče: • Za ovo dobro delo Bog neka ti plati, dobri moj prijatelju. • Ta nemojte tako, gospo`n popo. Platite Vi meni, a Vama neka Bog plati, pošto Vi s njim, ako ćemo pošteno kasti, imate bolje veze nego ja.

Kako se zove sida na ruskom? • Buljševizam.

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga: • Je li, ti mali, kako se zoveš? • Ja sam Zeka. • Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti. Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je: • A kako se ti zoveš? • Ja sam Lija. • Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti. Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita: • Kako se ti zoveš? • Nilski konj. • Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana. A nilski konj će ljutito: • A da ja tebe sad naguzim?! Lav će na to: • Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Dve prijateljice pričaju o garderobi: • Eh da znaš kakvu lanenu suknju sam imala, ... ali moljci je pojedoše ... • Eh, a ti da znaš kakvu košulju od konoplje sam imala, ... ali sin je popuši ...

Deda čita novine i okrene na stranu sa umrlicama, kad uleti unuk i pita: • Šta je deda, opet si na Fejsu?

Šta radi Mujo kad hoće da lupi nešto glupo? • Udari Hasu.

• Komšo, tuširaš li se posle seksa? • Obavezno ... • Idi kresni nešto, molim te, ... pocrkasmo svi u zgradi.

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja: • Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu. Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu: • Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!