Jeftini kolači

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

• Ćao lutko, imaš li dečka? • Ne. • Zbog čega? • Zbog muža.

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita: • Da li moja baba može da ima decu? • Ne, Perice, ona je prestara za to. • Da li moja mama može da rodi? • Može. • Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu? • Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina. Perica se okrete ka Marici i reče: • Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!

Mlada dama došla kod ginekologa: • Doktore, pomagajte! Otpale su mi sve stidne dlake. • Koliko često imate seks? • Tri do četiri puta dnevno. • Ne sekirajte se. Ni na autoputu nema trave.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele. • Je'l da mi vidiš noge u štikli? • Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

Probudi se narkoman i izađe na terasu da zapali džoint. Ispuši on jedan, kad iznenada neka bleštava kugla preleti preko neba. On se začudi, ali zapali drugi džoint. Opet sjajna kugla preleti preko neba. Narkoman pomisli da nešto nije u redu i vrati se u sobu. Ugleda ga mama i upita ga: • Sine, pa gde si ti bio? On odgovori: • Na terasi, majko. • Pa zar dva dana?!

Vrati se mali Ciga iz škole i obrati se ocu: • Tato, rekla nam učiteljica da za sutra treba da kupimo atlas. • Kakav atlas, ima da ideš peške u školu kao što sam i ja išao!

Lala popio dosta piva, pa mu se tokom noći pripišalo. Digne se on, ode u klozet, piša, gleda đoku i govori mu: • Ta ete, vidiš, tako ti to ide, kada ti mene trebaš, ja se odma’ dignem ...!

Kako se zove dečiji hor u Zemunu? • Kalibri

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže: • Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar. Prekda ga arhitekta: • Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte? Na to će političar: • Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?