VICOTEKA

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Zatekne mali Ciga mamu i tatu kako se tucaju, pa pita iznenađeno:
• Tato, šta to radite, bre?!
• Marš napolje bre, vidiš da ti je majka bolesna, pa je lečim!
Mali ciga, uplašen i zbunjen, izađe iz sobe. Sutradan otac dolazi kući ranije, i odmah s vrata pita malog:
• De ti je majka?
• Nešto je boli grlo, otišla kod komšije da se leči.

Muž doveo bolesnu ženu kod doktora. Posle rutinskog pregleda, doktor izdvoji muža u svoju kancelariju i oprezno mu saopšti:
• Situacija nije bezazlena, moraće da ostane u bolnici.
• Doktore, recite mi za koliko će da ozdravi?
• Za 500 evra! - odgovori doktor.

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao:
• Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se.
• I ja isto - kaže Italijan.
• I ja - kaže Mujo.
Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena.
• Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali.
• Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.

Razgovaraju žena i muž:
• Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio?
• Sigurno ne bih!
• A zašto? Zar ti nije lepo u braku?
• Naravno da mi je lepo ...
• Pa, zašto onda nećeš da se oženiš?
• U redu, onda ću se ponovno oženiti ...
• Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu?
• A gde bi smo inače spavali?
• A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama?
• Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ...
• A hoće li ona da vozi moj auto?
• Ne, nema vozačku!

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita:
• Super?
• Jok bolan, vodu do vrha!
Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže:
• Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka?
• Neću, hoću najmanje 2 miliona.
Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita:
• Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete?
• Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Našao policajac izgubljenog majmuna na ulici i poveo ga u stanicu. U stanici pita šefa šta da radi s majmunom, a šef u žurbi odgovara:
• Ma, šta ja znam, vodi ga u zoološki vrt.
Uveče se policajac vrati u stanicu, vodeći majmuna za ruku i opet pita šefa šta da radi.
• Šta je s tobom, čoveče, pa vodi ga u zoološki vrt!
• Šefe, tamo smo već bili. Mislio sam da ga sad povedem u bioskop.

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga:
• Šta radiš tu?
• Zar ne vidiš da sam se parkirao?
• Pa, nisi ti auto.
• Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

Dok sam vodio ljubav sa svojom ženom non - stop sam razmišljao i u sebi ponavljao ime svoje ljubavnice. Da se ne bih zeznuo i na glas izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa ženom, odem i kupim mačku i nazovem je 
ljubavničinim imenom.
Sutradan žena dolazi kući, donosi malog maltezera i reče mi da će ga zvati "Marko".
Sedim, pušim, razmišljam ...

Sastali se jednog dana Mujo i Haso i pričali o svojim ženama.
• Moja žena je pevačica - kaže Mujo - a tvoja?
• Moja je muzičarka.
• A koji instrument svira?
• Ne svira ona nijedan instrument, ona muze krave!

Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate?
• Znam da radim prekovremeno!