Kao sirena

Šetaju Mujo i Fata Sarajevom, drže se za ruke, kad će Mujo: • Draga, smeješ se kao sirena. Fata, sva ustreptala: • Je l' kao ona iz mora? Mujo će: • Ma ne bona, kao vatrogasna ...

Došao čovek kod popa da se ispovedi ... • Oče grešio sam! Kaže mu pop: • Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi. • Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom. • Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti. • Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta! Reče mu pop: • Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

Razgovaraju momak i devojka: • Koliko me voliš od jedan do deset? • Srećo, od jedan do deset te volim jako, ali posle deset idem sa društvom na pivo.

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu: • Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem. • Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Pričaju dvojica komšija: • Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu? • Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita: • Šta je, bolan, od koga bežiš? • Ma juri me neki ludak! • Pa kako izgleda? • Ima dugačku kosu i skroz je ćelav. • Kako to može? • Pa kažem ti da je ludak!

Statistika kaže da 1 od 20 ljudi za komšiju ima pedofila. Ali ne i ja, moj komšija je prelepa 12-godišnjakinja sa čvrstom guzom i malim sisama.

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa: • Sellam. Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez, kad će papagaj na to: • Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Ona kaže: • Daj mi ga, skroz sam vlažna! On joj odgovara: • Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!