VICOTEKA

Škola iz perspektive đaka:
• U školi učiš: 2 + 2 = 4
• Za domaći zadatak dobiješ: 2 + 2 - 1 = 3
• Na kontrolnom dobiješ: Lete 2 ovce, jedna žuta, druga desno. Koliko košta kilogram sira, ako jež ima 7 godina?

Traži programer pozajmicu od kolege:
• Ajde, majke ti, pozajmi mi 1000 dinara do sutra.
A ovaj će:
• Evo ti 1024 dinara, da bude okruglo.

Hvali se komšinica:
• Moja kćerka je imala dva prosca, bankara i biznismena.
• Pa, koji se usrećio?
• Bankar, udala se za biznismena!

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa?
• Dva metra bodljikave žice.

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ...
• I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...

Pričaju dva pedera na trotoaru:
• I kako ide posao?
Drugi odgovara:
• Super, ma nemam vremena ni da prdnem!

Plavuša za volanom:
• Dragi, zakasniću malo, gužva je u saobraćaju, stvorila se kolona ...
• Koliko je dugačka kolona?
• Ne znam, ja sam prva ...

Otac stigao kući pre ručka, a sin mu se igra loptom u dvorištu. Pridruži se on sinu i krenu zajedno da se dobacuju loptom. U jednom momentu pita sin oca:
• Tata, a koliko su para tebi dali mama i čika Mile da se igraš dok su oni gore?

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Pita učiteljica đaka Zemunca:
• Koliko je pet minus tri?
Zemunac ćuti, nema pojma.
• Dobro – smireno će učiteljica – imaš pet jabuka, i neko ti uzme tri, koliko ti jabuka ostane?
• Šta da mi uzme?!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.