VICOTEKA

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Mujo i Haso polažu ispit iz anatomije. Pitaju Muju:
• Šta će biti ako ti iskopamo jedno oko?
Mujo kaže:
• Neću videti na jedno oko.
Pitaju ga ponovo:
• Šta će biti ako ti iskopamo i drugo oko?
Mujo odgovori:
• Biću skroz ćorav.
Mujo položi ispit, kaže Hasi sve odgovore i ode. I sad pitaju Hasu:
• Šta će da bude ako ti odsečemo jedno uvo?
Kaže Haso:
• Neću videti na jedno oko.
Pitaju Hasu opet:
• A šta će biti ako ti odsečemo i drugo uvo?
Haso odgovori:
• Biću skroz ćorav.
Profesor upita:
• Ma, kakve veze imaju oči i uši?
A Haso odgovori:
• Pa, ako mi odsečete oba uva, kapa će mi pasti na oči.

Prati majka sina Crnogorca u Ameriku.
Rida, plače ... Drugi sin je teši:
• Što plačeš, majko, pa ne ide za Beograd, vratiće se.

Radašin pita Radojku:
• Crna Radojka, zar nesi prestala da pušiš?
• Jesam, kurac!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Juče sam na Fejsu od nekog nepoznatog muškarca dobila poruku:
• Mačkice, šta imaš na sebi?
Posle kraćeg razmišljanja, napisala sam:
• Hipoteku, dva kredita i ubistvo.
Još uvek ćuti, mlakonja.

Posle rata u Sarajevu, dolazi Mujo kod IFOR-a da se žali kako mu je neko ukrao ostavu sa drvima. Jedan od oficira posle Mujine duže kuknjave odluči da ode sa njim i vidi o čemu se radi. Mujo ga povede do mesta gde mu je bila ostava:
• Evo, još jutros je bila tu, taman sam je napunio drvima!
Oficir pogleda mesto, pogleda gore, pogleda dole, pa kaže:
• Ovo je lift, a jutros je došla struja ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Navalio Mujo na Fatu u krevetu i kad su završili, zapali Mujo cigaru, lijepo se namjesti i ponosno upita Fatu:
• Onda, Fato, kakav sam ja u krevetu?
Fata promrmlja poluglasno:
• Ko vulkan, moj Mujo ...
Mujo se zadovoljno nasmija:
• Ih, ko vulkan, šta kažeš ba, tako sam dobar?
Fata se okrenu prema njemu:
• Jok, bolan Mujo, nego se aktiviraš svakih pet godina!

Telefon je izumeo Aleksandar Graham Bell 1875. godine. Kad ga je sklopio video je da ima dva propuštena poziva. Zvao ga je Chuck Norris.

Pitali Cigu:
• Koliko Vas živi u ovoj maloj sobici?
• Nas osamnaest - odgovori Ciga.
• Je li, pa kako ono sa seksom kad Vas ima toliko?
• Pa znaš kako, kevi okačimo zvonce, a onda karamo sve što ne zvoni ...