VICOTEKA

Prolazi kondukter vozom i viče:
• Karte na pregled!
Prilazi jednom klincu i kaže:
• Mali, imaš li kartu?
A klinac će:
• Ja sam Srbin.
Kondukter se kiselo nasmeje i opet:
• Ok, ali imaš li ti kartu?
A klinac:
• Ali ja sam Srbin.
Kondukter popizdi:
• Ma zabole me šta si, ima da letiš bez karte!
Na prvoj sledećoj stanici izbaci on klinca iz voza. Stigne voz na glavnu stanicu, izađu svi putnici, a kroz voz prolazi mašinovođa. Prilazi kondukteru i kaže mu:
• Brate, da nisi video mog klinca?
A kondukter se lupi po čelu:
• Jao, brate Srbo, izvini.

Neko svoju grešku ispravi, ... a neko oženi.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Sede dva narkomana na trgu i fiksaju se. Prolazi baba i pita ih:
• Momci, šta to radite?
• Fiksamo se, baba.
A baba će na to:
• Ako, ako, samo nemojte da sedite na hladnom, da ne nazebete!

Molim pevačicu da ne trese sisama oko mog muža, ... novčanik je kod mene.

Ona i on šetaju. Ona pita:
• Koliki ti je?
• Šta?
• Ono što ti imaš a ja nemam.
• Mozak?

Oženio se Mujo i posle 3 meseca dobije sina. Gleda on sumnjičavo Fatu, pa joj kaže:
• Majku li ti tvoju, kako dete posle 3 meseca braka?
• Pa je l' ima 3 meseca kako sam se udala? - pita Fata.
• Ima.
• Pa je l' ima 3 meseca kako si se oženio?
• Ima.
• Pa je l' ima 3 meseca kako sam trudna?
• Ima.
• Pa koliko je tri puta tri?
• Pa da ... 9, pravo kažeš, ... odo' ja u kafanu da častim ...

Nazove Mujo hotlajn i pita ga devojka:
• Šta sve želiš das ti radim?
A Mujo će:
• De, nazovi ti mene, matere ti!

Svoje najveće tajne najbolje je deliti sa mužem. ... Znaš da nikome neće reći jer te nije ni slušao.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.