VICOTEKA

Šta, posle ručka, Švarceneger kaže ženi?
• Astal da blista, bejbi!

Hajde da vodimo ljubav?
• Bojim se ...
• Čega ljubavi?!
• Trudnoće ...
• To ne može da se desi.
• Obećaj mi Petre ...
• Obećavam Zorane!

Ide neko društvance kroz park, pa naiđe na tipa koji obrađuje devojku u nekom grmlju. I, momci ko momci, moraju nešto da dobace, pa će tako jedan:
• Majstore, ostavi nešto i za nas!
A tip im odgovori:
• Ne mogu, sve sam stavio.

Devojka, 23 godine, visoka, zgodna, crna kosa, plave oči, uspešno zaposlena i bogata traži mušku osobu sličnih osobina kojoj bi prodala deset kubika bukovih greda.

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

Baba otišla kod doktora i kaže:
• Doktore, kupila sam novi slušni aparat!
• Odlično! Inače, kako vam je muž?
• Ma jeftino! Samo 10 eura!

Mali Perica se potukao u školi i posle nastave zaglavi kod psihologa na "ispiranju mozga". Kudi psiholog njega, kudi, da bi na kraju zaključio:
• Perice, ne smeš da se tučeš, nije to dobro, treba da naučiš da daješ i uzimaš!
Perica se nasmeja:
• Pa baš sam to i radio!
Psiholog ga zbunjeno upita:
• Kako to misliš?
Perica ponosno ispali:
• Pa dao sam šamar i uzeo sendvič!

Polaže Mujo ispit na Saobraćajnom fakultetu. Profesor ga pita:
• Mujo, zašto se voz trucka kada se kreće?
Muja stao, pa razmišlja. Posle nekoliko minuta, Mujo će:
• Kao što znate, voz se kreće na točkovima. Točkovi su u obliku kruga, a površina kruga glasi: R na kvadrat puta PI. E, ono R je poluprečnik, i to je konstanta, pa od njega ništa ne zavisi. PI je takođe konstanta, a ono kvadrat - pa gde ste videli kvadrat, a da ne trucka?

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu.
• Šta joj je? – pita doktor.
• Ne čuje dobro.
• Koliko je oštećenje sluha?
• Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita:
• Fatoooo, šta ima za ručak?
Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita:
• Fato, šta ima za ručak?
• Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!