Ja bih negde između

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar: • Oćeš li u pakao ili u raj? Odgovara carinik: • Ja bih negde između, ako može na granici.

Žene loše parkiraju jer ih ceo život lažu koliko je 20 centimetara.

Radnici u štrajku kažu direktoru: • Oprostite direktore, nismo primili platu tri meseca! • Oprošteno Vam je!

Pozove đavo svetog Petra i kaže mu: • Ej, Pero, da li bi mogli moji iz pakla da odigraju fudbalsku utakmicu protiv tvojih iz raja? Sveti Petar odgovori oduševljeno: • Kako da ne, samo da znaš da nećete pobediti pošto su kod mene svi najbolji svetski fudbaleri. Na to će đavo: • Možda, Pero, ali kod mene su najbolje sudije!

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Sedi Mujo u kafani, ispred njega puna pepeljara i poluprazna boca pive, puši i gleda u prazno. Haso ga ugleda i priupita: • Bolan Mujo, šta ti je, što si loše volje? Mujo otpije gutljaj: • E moj Haso, razmišljam o tome kako molim Alaha od malih nogu da mi da neke supermoći ... i kontam da mi je jednu ipak dao ... Haso se zbuni i počeše po glavi: • Kakve moći, Mujo, šta bulazniš, šta ti je Alah dao? Mujo slegnu ramenima: • A eto, napravio me nevidljivim za zgodne žene ...

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije: • Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ... • Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Ide zli nadrkani divlji vepar kroz šumu, i naiđe na zeku, pa mu kaže: • Ajde, mali, gubi se odatle da te ne pregazim. • Nemoj tako - kaže zec. • Jok, ti ćeš - kaže vepar. • Ja sam čarobni zec! • Šta to mene boli đoka? • Pa, ispuniću ti tri želje. • Crkni.

Šta kaže plavuša kad rodi crnče? • Vidi: svetsko, a naše!

• Jesi li razmišljao da kažeš NE alkoholu? • Mnogo puta sam mu to rekao, ali neće ni da čuje ...

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!