VICOTEKA

Zeka sakrije flašu votke ispod jele i napiše:
• Ovo nije votka.
Sledećeg dana vrati se pod jelu i vidi da nema flaše, a na papiru piše:
• Jež je nije uzeo.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Uhvatili četnici cigu i traže mu da kaže gde je sakrio partizane.
• Cigo, gde su partizani?
• Neću da kažem.
• Cigo, ubićemo ti dete.
• Neću da kažem, ubijte ga.
I oni mu ubiju dete.
• Cigo, reci gde su partizani, ubićemo ti ženu.
• Neću da kažem, ubijte je ...
I oni je ubiju.
• Cigo, bree, reci gde su partizani, lupiću ti šamar!
• Ma dobro, bre, u podrumu su! - odgovori ciga.

Mladi par nesrećnim slučajem stradao pre venčanja. Stigli oni u raj, pa pitaju Svetog Petra da li bi mogli nekako da se venčaju, jer se mnogo vole. Sveti Petar im reče da se niko do sad nije venčavao u raju ali ako su sigurni da to žele neka odu kod Boga. I odoše oni kod njega, ispričaše mu sve, ali kaže Bog da sačekaju nekih 5 godina i tek onda da mu se jave. Prođe 5 godina, oni ponovo kod Boga, ali reče Bog, čekajte jos 5 godina i biće sve gotovo. Evo i njihove 10. godine u raju, odoše kod Boga i on kaže da može venčanje.
• Biće venčanja, ja častim sve!
Živeše oni nekih godinu dana u braku, ali počeše svađe i odoše opet kod Boga da mu kažu da žele razvod. Bog će na to:
• Trebalo mi je 10 godina da nađem popa u raju, ... Šta mislite koliko će mi trebati da nađem advokata?

• Mujo, ti si kao slika! - kaže Fata.
• Kako to? - upita Mujo.
• Gore portret, a dole mrtva priroda!

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru:
• Želim da mi donesete pekinšku patku!
Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže:
• Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku!
Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže:
• Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU!
Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga:
• Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Vode ljubav direktor i sekretarica. Pita ona:
• Direktore, je l' unutra?
• Jeste!
A sekretarica će:
• Jao, koliki je!

Srele se dve prijateljice. Kаže jedna:
• Joj draga, što si se tako ugojila?
Odgovara druga:
• Ma nisam, još sam i smršala. Nisi me videla pre mesec dana. Bila sam kao što si ti sada!

Plavuša radi u restoranu kao konobarica. Zazvoni telefon:
• Hteo bih za večeras da naručim sto za osam osoba.
Plavuša će na to:
• Opet vi! Već sam vam pet puta rekla da ne prodajemo namještaj!

Ode Mujo na more i uspe mu da zavede plavokosu strankinju i odvede je u hotel. Krene sa predigrom, pa na glavni deo, i posle dva sata završi posao. Pošto je znao malo engleski, pita je:
• You finish?
• No - odgovara ona.
Šta će Mujo, krene opet da je obrađuje, smišljajući usput nove poze. Posle tri sata, sav znojav, upita je:
• You finish?
• No - opet će ona.
Mujo u neverici, ali ne želeći da osramoti svoje Bosance, poslednjim atomima snage krene opet u akciju. Posle četiri sata, sav iscrpljen i bez daha, prošaputa:
• You ... you finish?
• No... I’m Swedish!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...