VICOTEKA

Nađem u nekoj kineskoj radnji Rolex za 500 dinara, kaže mi prodavac kako mogu i da se kupam sa njim. Sada kad pogledam Rolex, vidim tačno vreme i datum kada sam se kupao sa njim!

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Kada dam nekome savet, to ne znači da sam pametniji, već da sam napravio više gluposti pa imam iskustva.

Prve bračne noći skida se Crnogorac, a mlada će:
• Auuu junače, pa maaaali ti je!
• Ma bjež' ženetino, čini ti se što je soba velika!

• Doktore, zvoni mi u ušima.
• Pa, javite se.

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Ulazi Mujo u pekaru:
• Ima li bureka?
• Nema.
• A, ima li piroški?
• Nema.
• Ima li barem, jogurta?
• Nema.
• A šta ima?
• Pa eto, ... radi se.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali:
• Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ...
Srpkinja:
• Ma, ja sam dobila kurac ...
Hrvatica:
• Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Prodaje Era na pijaci koštice od šljiva.  Dolazi policajac i pita:
• Šta ti je to?
• Prodajem koštice od šljiva.
• A čemu služe?
• Pojedeš jednu, pa budeš pametniji.
• A pošto ti je to?
• 5 evra komad.
• Daj jednu.
Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže:
• Stani malo! Za 5 evra sam mogao da kupim pet kila šljiva, ... i dobijem sto koštica umesto jedne!
• Eto vidiš, već deluje, odmah si postao pametniji!
• Pazi stvarno, ... daj još dve koštice!

Kaže najstarija časna sestra ostalim sestrama u manastiru:
• Kćeri moje, ako je neka od vas videla muški polni organ, neka se javi.
Jave se dve sestre:
• Mi smo ga videle, majko.
• Operite oči ovom svetom vodom i bićete oslobođene greha! – kaže im najstarija.
One tako urade i vrate se u grupu. Majka Marija nastavi:
• Sad, ako je neka od vas dodirnula rukom onu stvar, neka priđe i opere ruke, i biće slobodna od greha.
Javi se jedna sestra i počne da pere ruke, kad se iz grupe začuje neka druga:
• Ne prljaj tu vodu toliko, ja ću sad morati usta tu da ispiram!