VICOTEKA

Na ribljoj pijaci:
• Pošto Karaš?
• Karam besplatno gospođo, a ovo su babuške!

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti:
• Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih!
Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Ništa se ne desava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Opet se ništa ne dešava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Tek odjednom začu se glas iz žbunja:
• Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Kako se crnogorska mačka javlja na telefon?
• Alo, ođe leopard!

Velike ljubavi obično se završe kada se muž vrati sa službenog puta!

Ide plavuša sa peglom u ruci. Sretne prijateljicu koja je pita:
• Gde si pošla sa tom peglom?
• Ma ne mogu više da razmišljam da li sam je isključila ili nisam ...

Došao čovek kod popa da se ispovedi ...
• Oče grešio sam!
Kaže mu pop:
• Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi.
• Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom.
• Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti.
• Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta!
Reče mu pop:
• Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Overim knjižicu. Odem u Dom zdravlja, predam knjižicu i dok me prozovu - istekne mi overa.

Kad Jorgovanka kaže da je dinar stabilan, evro skače od sreće.

Profesor filozofije drži predavanje studentima:
• Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju.
• Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student.
• Sto posto! - odgovori profesor.

• Tata, izlazim sa prijateljima.
• Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju!
• Ma daaaaj! Šta onda da obučem?
• Bilo šta drugo, Miloše!