VICOTEKA

Milojko pita Radojicu:
• Pobratime, jesi li svraćao u onu novu kafanu?
Radojica će na to:
• Šta svraćao, ... povraćao.

Koja je razlika između političara i lopova?
• Nikakva, samo što smo političare sami birali, a lopovi biraju nas!

Kladila se dva Piroćanca u dva dinara ko će duže da izdrži pod vodom.
Udovice su podelile po dinar!

Bolesnik se obraća lekaru:
• Doktore, da li je ovaj lek opasan?
A, doktor će:
• Nikad nam se niko nije žalio od ljudi koji su ga uzimali, Bog da im duši prosti.

Otišao Piroćanac na Sinajsku Goru da se približi Bogu. Popeo se na najviši vrh i upita Boga:
• Šta je za tebe milion godina?
• Samo jedan trenutak - odgovori bog.
• A šta je za tebe milijardu eura?
• Kao jedan cent.
• Pa daj mi onda jedan cent!
• Samo trenutak!

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe?
• E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita:
• Lalo, jesu li ti krastavci veliki?
A Lala odgovara:
• Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.

Sprema se devojka iz Šumadije na studije u Beograd. Kaže joj brižna majka:
• Ćerko moja, pazi se tamo, će da te vidi neki mangup,  pa će da ti kaže da si lepa, pa da te izvede u grad, pa u bioskop,  pa će da te odvede kod njega na kafu, pa će da skoči na tebe, ... a ja ću onda da ti umrem, tvoja jadna majka.
• Dobro mama - reče ćerka.
Posle dva meseca, dolazi ćerka prvi put kući, i kad su ostale same pita je majka:
• Ćero, šta je bilo sa onim što smo pričale?
• Jao mama, stvarno je bilo kako si rekla: Dođe jedan, pa mi priča kako sam lepa, pa me izvede u grad, pa u bioskop, pa odosmo kod njega na kafu ...
• I, ... i, šta je onda bilo? - pita brižna majka.
• E, onda majko, skočim ja na njega, pa nek umre njegova majka!?

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.