VICOTEKA

• Gde si sad?
• Čekam bus.
• Požuri.
• Evo, probaću brže da čekam!

Ide plavuša sa peglom u ruci. Sretne prijateljicu koja je pita:
• Gde si pošla sa tom peglom?
• Ma ne mogu više da razmišljam da li sam je isključila ili nisam ...

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa?
• Dva metra bodljikave žice.

Ulazi Perica u prodavnicu:
• Imate li wc papir?
• Ne.
• Imate li maramice?
• Ne.
• A imate li novine?
• Koje ćeš?
• Care, ako do sada nisi skontao šta je problem, ja evo ne znam ...!

Šta je to cev?
• To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Pita učiteljica Pericu:
• Šta se podrazumeva pod korišćenjem snage vode?
Perica odgovara:
• Kad mama plače i roni suze sve dok joj tata ne kupi novu haljinu!

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Razgovaraju dva srednjovječna, oženjena muškarca:
• Prijatelju, što sam stariji sve mi brže vreme leti.
• Bogme imaš pravo, dvaput seksam i prođe godina.