VICOTEKA

Kaže Haso Muji:
• Mujo, kažu da džentlmeni više ne postoje!
• Glupost. Pa juče sam Fati držao kišobran da ne pokisne dok je menjala gumu!

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom:
• I, šta se desilo?
• Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Žali se Mujo Hasi da mu zafrkavaju sina u školi i da su mu dali nadimak:
• Koji nadimak? - pita Haso.
• Urac! - odgovori Mujo.
• A, koje mu je pravo ime?
• Enis!

Crnogorac naleteo u gradu na dobru žensku pa joj kaže:
• Vala, ženo, blago tvom mužu, te ima ovakvu ribetinu!
• Nisam udata!
Crnogorac nastavi:
• E, onda blago tvojemu dečku!
• Nemam dečka!
• E, onda, bogumi, blago meni!

Pacijent se žali doktoru:
• Doktore, kosa mi opada. Imate li nešto da je sačuvam?
Doktor:
• Šta kažete za jednu kartonsku kutiju?

Šta je to: krv pije, vampir nije; ima krila, a ne leti!
• Ulošci.

Sede Mujo i Fata na kauču i gledaju televiziju, a Fata stalno gleda Muju iz profila. Muji malo čudno, al’ ništa ne pita, kad se oglasi Fata:
• A je l’, bolan Mujo, što ti imaš tako vel’ke trepavice?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• Rekla mi mater da je to zato što sam puno plak’o k’o mali!
Fata klime i promrmlja sebi u bradu:
• Eh, da si bar puno piškio ...

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Srbija, 2029. godina, lektira za Osnovnu školu:
• Sabrana dela Kije Kockar
• Luna Đogani s` one strane ogledala
• Doživljaji Zmaja od Šipova
• Život i delo Željka Mitrovića
• Istorija Zadruge
• Razvojni put Jelene Karleuše
• Put u svetlu budućnost, od Marša na Drinu do Parade ponosa

• Ništa se ne brini - kaže žena mužu koji se upravo vratio sa službenog puta - niko nije povređen. Samo je jedan idiot uleteo u haubu mog automobila i napravio od njega harmoniku!
• A kojom brzinom je vozio?
• Nije uopšte vozio, kreten, stajao je!