Ukrštene reči

Policajac rešava ukrštene reči ... : • Vrsta drveta ( sedam slova ) - bandera • Učesnici NOB-a ( devet slova ) - nobelovci • Tamni deo dana ( tri slova ) - lad

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina: • Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina! • Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu! • London? Gde ti je to? • To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva. • U jebote, koja vukojebina!

Doktor ulazi u bolničku sobu i kaže pacijentu: • Imam za vas jednu dobru i jednu lošu vest. • Dajte prvo lošu. • Moraćemo da Vam amputiramo oba stopala. • Uf, a koja je dobra vest? • Pacijent iz susedne sobe pita želite li da mu prodate papuče?

U ordinaciju kod doktora ulaze mlada zgodna devojka i naborana starica. • Skinite se - reče doktor devojci. • Oprostite - reče starica - mi smo došli radi mene. • A pa dobro. Onda isplazite jezik.

Upoznavanje preko Interneta: • Hi, where are you from? • Germany, you? • Florida. • Sereš? • Majke mi ...

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Dođe pacijent kod doktora i kaže: • Doktore, ja sam mnogo neodlučan. Doktor odgovori: • Dobro, sredićemo to. A pacijent će: • A možda i nisam.

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ... • Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak! Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita: • Pa, koliko košta jedan mozak?! Doktor brzo odgovori: • 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne: • Zašto je muški mozak toliko skuplji?! Doktor se osmehnu celoj grupi: • To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

• Kako je juče završila tvoja svađa sa ženom? • Dopuzala je do mene na kolenima. • Nemoguće! I šta je rekla? • Rekla je: Izlazi ispod kreveta da ti ja ne dođem tamo!

Tokom celog školskog časa Perica uporno gleda u učiteljicu. Pita ga ona na kraju časa: • Perice, šta je bilo? • Učiteljice, ja Vas volim. • Ali, Perice, ja ne volim malu decu. • Pazićemo, učiteljice, pazićemo ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.