VICOTEKA

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca:
• Gde si, šta radiš?
• Trenutno radim kao poštar.
• A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar?
• Dok ne stignu prve penzije.

Ispraća Fata svog Muju na pecanje, rečima:
• Bolan Mujo, ako šaran bude skup, ti uzmi štuku ili smuđa!

Šta misle devojka, prostitutka i udata žena dok vode ljubav?
• Devojka misli: Važno je da ne ostanem trudna.
• Prostitutka misli: Nadam se da ovaj dobro plaća.
• Žena misli: Ovaj plafon hitno mora da se kreči.

Dolazi Mujo kući u sitne sate, mrtav pijan, spotakne se i padne pa probudi Fatu. Fata zavapi kroz suze:
• Mujo, nesrećo jedna, obećao si da ćeš postati drugi čovek, a ti opet pijan k'o zemlja!
• Fato, ja jesam drugi čovek, kunem ti se! Ali šta ja mogu kad i ovaj pije!

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.

Pita vernik sveštenika:
• Da li čovek sme da se bogati na tuđim greškama?
• Neee, sinko. To je greh ...
• Onda mi vratite mojih 100 eura koje ste mi uzeli na venčanju pre dve godine!

Došao Crnogorac u Podgoricu na pijacu pa pita prodavačicu:
• Pošto su ti paprike?
Kaže ona:
• Dva evra.
• A da ti nijesu punjene?

Razgovaraju dva pijanca u kafani:
• Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama.
• U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali:
• Medved, ubijen kalibrom 308.
Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu:
• Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica?
Fata se izdere na njega:
• Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!

U kući mi samo TV radi, ... svi ostali su na birou.