Više mozga u stomaku

Šta se desi policajcu kada pojede komarca? • Ima više mozga u stomaku, nego u glavi.

Razvedena mama vraća se iz grada mrtva pijana, ulazi u stan, deca ne smeju ni da pisnu. Pita ona njih: • Deco, jesam li vam prethodnih 10 godina bila i otac i majka? • Jesi mama - uglas će deca. • E pa deco, večeras se tata malo napio!

Zašto su ružne devojke bolje u krevetu od lepih? • Misle da im je zadnji put!

• Ko igra? • Srbija i Crna Gora. • Je l' protiv Hrvata? • Baba, idi lezi ...

Pita učiteljica Pericu: • Šta se podrazumeva pod korišćenjem snage vode? Perica odgovara: • Kad mama plače i roni suze sve dok joj tata ne kupi novu haljinu!

Bio jednom jedan vrabac i obzirom da je dolazila zima, odlučio je da leti na jug. Pošto je bio mali i spor, a tamo gore u visinama hladno, zaledio se i pao na zemlju. Da bi stvar bila gora, naišla je krava i pokakila se na njega. Međutim, njemu je tu bilo toplo i on se brzo oporavio. Bilo mu je toliko lepo i toplo da se čak i raspevao. Cvrkutanje je čula mačka, koja je došla, raskopala balegu, pronašla vrapca i pojela ga. Naravoučenije: Nije ti neprijatelj svako ko se pokaki na tebe, a nije ti prijatelj ni svako ko te iz govana vadi. Ako ti je lepo i udobno, začepi usta i ćuti!

Nakon dva sata brljanja po tanjiru Perica kaže mami: • Mama, ja ne volim ovu ribu. • Zamisli da je nešto što voliš, pa pojedi. • A ti zamisli da sam pojeo, pa odnesi tanjir!

Ulovili meda i zeka zlatnu ribicu, pa ribica kaže da će svakom ispuniti 3 želje ako je puste. Meda se isprsi: • Ja ću prvi, ja sam veći. Hoću da se svi medvedi u šumi pretvore u medvedice! Zeka: • Hoću motor. Meda: Hoću da sve medvedice budu lude za mnom! Zeka: • Kad već imam motor, daj mi i kacigu. Meda: Hoću da imam najvećeg đoku u šumi! Zeka sede na motor, krenu polako i iz daljine viknu: • Hoću da meda bude peder!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati. • Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata. • Neću da me vodi mama! • Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim? • Neću ti da me vodiš! • Je l’ hoćeš sestra da te vodi? • Neeeeću! • Pa ko onda da te vodi? • Hoću baka da me vodi. • Baka? A što baka sine? • Tresu joj se ruke ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...