VICOTEKA

Upala dva policajca u neku rupu, pa posle više neuspešnih pokušaja da se iz nje izvuku, jedan ljutito reče:
• Ako odavde ne izađemo za 15 minuta, ja odoh kući!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Došao šesnaestogodišnji Ciga kod ćaleta i sav srećan kaže:
• Čale 'ču se ženim!
• To sine! Več sam se zabrin'o da ne prematoriš! Kak'a je mlada?
• Ma, super čale, k'o Rijana, sam' još lepša. Jedanes' godine i još nevina.
• A, je l' ima ona čaleta i braču?
• Ima bre, nego šta!
• Pu, bre, teraj to u pizdu materinu, kad nije valjala za svoju familiju, neće ni za našu!

Kapetan broda pita putnika:
• Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena?
• Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Kopali neki kanal Amerikanac, Rus i Crnogorac. Kopa Amerikanac i posle 200 metara naiđe na žicu, pa kaže:
• Amerikanci su pre 200 godina imali telefon.
Kopa Rus 300 metara i nađe kabl, pa kaže:
• Rusi su pre 300 godina imali telefon.
Kopa Crnogorac više od 400 metara i ne nađe ništa, pa kaže:
• Crnogorci su pre 400 godina imali mobilni!

Sretnu se dva pijanca:
• Mogu li proći između Vas dvojice?
• Svakako, ali samo jedan po jedan.

Na Gazeli gužva, svi automobili stoje. Jednom čoveku neko kuca na prozor. Ovaj otvara prozor i pita:
• Šta se ovo dešava?
• Ma, teroristi oteli celu vladu i ministre, pa traže 10.000.000 evra, ili će da ih poliju benzinom i zapale, pa sakupljamo.
• I, ...  koliko ljudi daju?
• Pa tako, u proseku, litar - dva ...

Leži pijanac pored puta i nailazi policajac:
• Što ležiš tu?
• Ma, nešto sam izgubio.
• Šta si izgubio?
• Ravnotežu!

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube.
• Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem.
• Imam, baba, porculanske.
• Koliko ti oni koštaju?
• 500 eura.
• Imaš li, sinko, neke jeftinije?
• Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura.
• Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare.
• Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju.
• Dobro, sinko.
Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje:
• Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Ne kaže se "švaler iz komšiluka", nego "faktor stabilnosti u regionu".