Dva puta sam te upozorio

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše: • Dva puta sam te upozorio!

Crnogorac se udvara devojci: • Mala, niko ne može da ti kupi onoliko koliko ja mogu da ti obećam.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zašto piješ Sinalko? • Jer je iste boje kao moji zubi!

Posle napornog dana, farmer je otišao do lokalnog bara. Seo je pored jedne žene i poručio čašu šampanjca. Žena se isprsi i reče: • Kako ovo da razumem? Upravo sam i ja naručila čašu šampanjca? • Koja koincidencija! - reče farmer - danas je specijalan dan za mene i ja ga proslavljam. • Danas je i za mene specijalan dan i takođe proslavljam - reče žena. • Koja koincidencija! - reče farmer. Pošto su se kucnuli čašama, farmer upita ženu: • Mogu li pitati, šta vi to proslavljate? • Pa, moj muž i ja smo pokušavali godinama da dobijemo dete i danas mi je ginekolog rekao da sam trudna! • Koja koincidencija! Ja sam uzgajivač živine i već godinama moje kokoške su neplodne, ali danas sve nose jaja! • To je sjajno! Kako su vaše kokoške postale plodne? • Promenio sam petla - odgovori farmer. Žena se nasmeja i reče: • Koja koincidencija!

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti: • Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad? Misli on, misli i smisli: • Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju. Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju: Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!! Mujo joj kaže: • Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti. Ona mu odgovori: Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...

Stoji pecaroš na obali i bezuspešno peca. U jednom trenutku iz vode se pomalja krokodil i pita: • Kako ide prijatelju, radi li riba? • Ma ni da pipne ... • Pa, što onda ne uđeš u vodu da se okupaš, kad već nema ribe?

Izbacila sise i dupe na profilnoj, i misli da ću je ja prihvatiti. ... Naravno da hoću.

Mujo i Fata vode ljubav, kad Fata počne sve glasnije stenjati: • Ahhh svršiću, svrrršićuu, svrršićuuuuuu! Mujo kad začu to, stade i zviznu joj šamarčinu. • Ko ti je taj Svršić? Priznaaaj!

Deda i baba vode ljubav ... Baba: • 'Ajde deda, guraj! Deda: • Pa ima li ga tamo? Baba: • Nema! Deda: • Nema ga ni 'vamo!