Puka formalnost

Mladić se obraća ocu svoje devojke: • Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost. • Ko kaže da je to formalnost? Njena majka? • Ne, ... ginekolog!

Parkiranje u Beogradu je kao seks: • Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje. • Ženama je potrebno više vremena. • Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš. • Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija. • Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi. • Veličina jeste bitna. • Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu. • Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem. • Moraš da poznaješ zone. • Moraš da znaš da izađeš na vreme. • Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Devojka baca kondom u kontejner, a baba je gleda. Devojka će: • Šta je, šta bleneš?! Zar se nikad nisi jebala? Baba će na to: • Ma jesam, al' mu nikad nisam oderala kožuru!

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla: • Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno! • Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka. • Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma? • Jesen dođe, ja se ne oženih.

Razgovaraju dva studenta: • Kad obično ideš da spavaš? • Šta znam, pa tako ... oko dva, pola šest ...

Pita nastavnica Pericu: • Šta je bilo posle smrti cara Lazara? • Sahrana - odgovori Perica!

Po čemu se prepoznaje veseli i nasmejani bajker? • Po mušicama između zuba.

Direktor saopštava mladom službeniku: • Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Dođe pacijent kod zubara i on mu kaže: • Sada vičite najglasnije što možete. • Ali mene ništa ne boli. • Znam, ali u čekaonici je gužva, a meni se žuri na utakmicu.