VICOTEKA

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj:
• Ej, stani da ti ispričam još nešto!

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu:
• Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića!
Mujo skrušeno upita:
• Pa dobro, šta ćemo sad?
Fata slegne ramenima:
• Pa naspi još jednu ...

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Kakva je razlika između automobila i žene?
• Nikakva, što bolje izgleda to je skuplje održavanje.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Zgodna studentkinja nikako da položi ispit pa je profesor malo kritikuje. Ona, svesna svoje lepote i šarma, reče:
• Profesore, sve ću učiniti da položim ispit!
• Baš sve?
• Baš sve!
• Jesi li sigurna?
• Jesam, profesore, moram da položim ispit! Sve ću uraditi, samo kažite šta treba.
• Dobro, onda, reci mi šta radiš u petak uveče?
• Ništa, profesore!
• A kako bi bilo da malo učiš?

• Zdravo, hoćemo li na kafu?
• Ajde, idemo ...
• Dobar dan, izvolite ...
• Ja ću veliko tamno, točeno!
• I ja isto ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.