VICOTEKA

Prodaje Era na pijaci koštice od šljiva.  Dolazi policajac i pita:
• Šta ti je to?
• Prodajem koštice od šljiva.
• A čemu služe?
• Pojedeš jednu, pa budeš pametniji.
• A pošto ti je to?
• 5 evra komad.
• Daj jednu.
Policajac pojede košticu, zastade malo pa kaže:
• Stani malo! Za 5 evra sam mogao da kupim pet kila šljiva, ... i dobijem sto koštica umesto jedne!
• Eto vidiš, već deluje, odmah si postao pametniji!
• Pazi stvarno, ... daj još dve koštice!

Pita mali Perica tatu:
• Tata, tata, šta to mama ima između nogu?
• Raj, sine, raj!
• A ti, tata, šta ti imaš između nogu?
• Ja imam ključ za raj.
Na to će Perica:
• Tata, moraš pod hitno da promenis ključ, komšija ga već iskopirao.

• Ćao.
• Ćao.
• Ovaj, ...
• Slušam te.
• Pa, ... hehe, simpatična si pa rek'o da ti priđem.
• Dobro, prišao si, i?
• Pa, ovaj ...
• Ok, da skratim. Ćale mi nije terorista, ne volim sve što vole mladi i jebe mi se za mir u svetu. Imam dečka, švalera i ljubavnika. Ne dam ti adresu, broj telefona i krvnu grupu. Ugini.
• Ok, samo sam hteo da ti kažem da čitavo veče vučeš usrani toalet papir zalepljen za cipelu, ali pošto si govno, pristaje ti ...

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže:
• Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi mu kažu:
• Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš.
Otišao đavolćić u Englesku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi njemu kažu:
• Idi u Nemačku, tamo ti se krade.
Ode đavolćić u Nemačku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Nemci će njemu:
• Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš.
Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara.
Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi.
Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
• Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
• Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

• Zašto ste tako zabrinuti, komšija - upita konobar svog stalnog gosta.
• A, i ti bi bio da ti sin napravi dete kućnoj pomoćnici ...
• Ne sumnjam, ali koliko znam, vaš sin ima samo pet godina ...
• Da, ali je ipak znao iglom da izbuši sve kurtone koje je našao u mojoj sobi.

• Halo policija, dve devojke se tuku zbog mene.
• Pa, šta je tu strašno? To je čak dobro za tebe.
• Pa, ova ružnija pobeđuje ...

Već na svom prvom sastanku Lala i Sosa načeli neobičnu temu:
• Da li je silovanje uopšte moguće?!
• Ako se devojka opire - tvrdi Sosa - silovanje je neostvarljivo.
Lala misli drugačije i na kraju predložiše da u praksi provere ko je u pravu ... Pokaza se da je silovanje sasvim moguće. Sosa ustajući sa trave i popravljajući suknjicu, reče ljutito:
• Ipak nisi u pravu, jer sam se ja okliznula, ... da probamo još jednom ... !

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.