Samo jedan po jedan

Sretnu se dva pijanca: • Mogu li proći između Vas dvojice? • Svakako, ali samo jedan po jedan.

Ulazi čovek u apoteku i pita apotekara da li ima nešto protiv štucanja. Apotekar izađe iza pulta i opali mu šamar. • Jeste li normalni, zašto ste me udarili? - viknu iznenađeni čovek. • Pa, tražili ste lek protiv štucanja, a ovo je najbolji, eto, vidite da više ne štucate - reče mu apotekar opušteno. • Nisam ja ni štucao, već moja žena koja me čeka u autu - reče uvređeni čovek.

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje: 1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro. 2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Žali se Lala lekaru da ima problema u seksu: • Ta, gos’n doktore, sve je dobro i normalno kad “to” radim prvi put. Al’, kad ‘oću da ponovim, javljaju mi se tegobe: znojim se, puls mi je ubrzan, srce lupa li lupa, ‘oću da prokuvam, toliko mi je vrućina! • Dobro, Lalo, a koliku pauzu praviš između prvog i drugog puta? • Pa, gos’n doktore, prvi put je uvek u zimu, a drugi put je tako, u julu il’ u avgustu!

• O čemu maštaš, prijatelju? • Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim. • Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima? • Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona: • Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru. Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata: • A, pa kolega je već stigao ...

Dve prijateljice pričaju o garderobi: • Eh da znaš kakvu lanenu suknju sam imala, ... ali moljci je pojedoše ... • Eh, a ti da znaš kakvu košulju od konoplje sam imala, ... ali sin je popuši ...

Kada je Pinokio shvatio da je od drveta? • Kad se zapalio masturbirajući.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Idu dva Ciganina uzbrdo u konjskim kolima i najednom konj prdne. Jedan Ciga pita drugog: • Šta to kandela? • Kandela lamela - odgovori drugi.

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ... • I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...