VICOTEKA

Sretnu se dva pijanca:
• Mogu li proći između Vas dvojice?
• Svakako, ali samo jedan po jedan.

Pričaju Mujo i Haso. Kaže Haso Muji:
• Mujo ja mislim da sam ja gej.
• Kako gej? Vozaš li ti BMW po Monte Karlu?
• Ne vozam.
• Ideš li ti na izlete na Havaje?
• Ne idem.
• Pa Haso, bolan! Ti nisi gej, ti si obična pederčina.

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Zbog dobrog ponašanja pustili dvojicu pacijenata ludnice da odu na sahranu preminulog druga. Vratili se oni smoreni. Pitaju ih šta se desilo, a oni im odgovaraju:
• Loša žurka, samo smo nas dvojica plesali.

Došao Haso na odmor u Egipat i rešio da se okupa u Nilu i pliva on tako kad od jednom pred njega iskoči krokodil! Haso zavapi sav izbezumljen:
• Nemoj Lacosta, majke ti!

Dovodi otac sina starom mudracu. Upita mudraca:
• Možeš li podučavati mog sina?
• Mogu, ali moraćeš platiti.
• Koliko?
• 50 zlatnika!
Otac će, neprijatno iznenađen:
• Pa to je stvarno previše, za taj novac mogu kupiti konja.
• Kupi - odgovara mudrac - pa ćeš ih onda imati dva ...

Kada je Pinokio shvatio da je od drveta?
• Kad se zapalio masturbirajući.

Spavao Mujo kod Hase i Fate ali pošto nije imao gde, morao je da spava zajedno sa njima u istom krevetu. Ujutro za doručkom, kad je Fata otišla na posao, kaže Mujo Hasi:
• Haso, ti si moj prijatelj, pa ti moram reći da me tvoja žena čitavu noć držala za onu stvar.
Na to će Haso:
• Ma nije Fata nego ja, što je sigurno - sigurno je!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...