VICOTEKA

Sretnu se dva pijanca:
• Mogu li proći između Vas dvojice?
• Svakako, ali samo jedan po jedan.

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Razgovaraju dva pomfrita:
• Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan.
Na to će drugi pomfrit tužno:
• Ne mogu, imam kečap.

Perica upita mamu:
• Kada ljudi umiru, da li se pretvaraju u prašinu?
• Da.
• Au, onda je neko umro ispod mog kreveta.

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas:
• Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?!
Radnik:
• A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo!
Još ljući glas:
• Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor!
Radnik:
• A znaš li ti s kim razgovaraš?
Direktor:
• Nemam pojma?!
Radnik:
• Onda možeš da mi ga popušiš!

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele.
• Je'l da mi vidiš noge u štikli?
• Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

Mujo, poznati lovac, uđe u kafanu i svi navale na njega da im ispriča neku priču. Nakon par lovačkih, Mujo predloži opkladu da mu svi plate piće kad god zatvorenih očiju pogodi koja je životinja ubijena i kojim oružjem. Zavežu mu oči, donesu prvu životinju, Mujo pipka kožu, pipka rupu i ispali:
• Medved, ubijen kalibrom 308.
Naravno, pogodio je, dobio piće i tako nastavio cele noći. Pred jutro, mrtav pijan, nekako dotetura do kuće, uvali se u krevet i zaspi. Kada se probudio, pred ogledalom ugleda masnicu na oku i pozove Fatu:
• Fato, bona, jesam se opio, al’ se ne sećam da sam se potuko ... Otkud ova masnica?
Fata se izdere na njega:
• Kako otkuda, budaletino, ja sam te raspalila noćas! Doš’o si mrtav pijan, lego kraj mene, gurnuo mi ruku u gaćice i kad si me ispip’o rek’o si: Tvor, ubijen sekirom!