Ako ti kažem da čekam tramvaj

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici: • Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava. Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita: • Šta ti, čoveče, radiš tu? Majstor iz ormara odgovara: • Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ... • Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja? • Džabe, za nas ribice to ne važi!

Pita nastavnica đake: • Ima li nekoga kome ovo nije jasno? Perica kaže: • Meni nastavnice. Nastavnica mu kaže: • Pa trebao si da slušaš. Perica joj odbrusi: • Marš u pizdu materinu! Nastavnica se iznenadi: • Šta si to rekao? Perica će lukavo: • Pa trebala si da slušaš.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Plavuša se odluči da krene na pecanje. Dođe ona na obližnje jezero, zabaci udicu i čeka, čeka ... Nakon sat vremena pojavi se ribočuvar i upozori je: • Gospođice, ovde možete pecati samo s dozvolom! Plavuša se lupi po čelu: • Aaa, u tome je stvar, a ja stalno pokušavam sa glistama!

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža? • Zato što tetka voli cveće, zlato moje. • Mama, a šta ti voliš? • Đokice, ne budi dosadan.

• Dragi, večeras je Noć veštica, šta misliš, kakvu masku da stavim? • Ne moraš nikakvu, samo nacrtaj obrve kao i obično, i bićeš bez konkurencije!

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu. • A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica. Kaže on: • Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti! Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže: • E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Od kada su zatvorili kasarnu u blizini, Mataruška banja više ne leči nerotkinje!

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Kako od ćurke napraviš zmiju? • Oženiš se njome!