Zašto se patuljci stalno smeju

Zašto se patuljci stalno smeju dok igraju fudbal? • Zato što ih trava golica po jajima.

Muškarac pocrveni samo tri puta u životu: • Kada kresne prvi put. • Kada prvi put ne može da kresne drugi put. • Kada drugi put ne može da kresne ni prvi put. Žena takođe pocrveni samo tri puta u životu: • Kada se kresne prvi put. • Kada se prvi put kresne za pare. • Kada prvi put mora da plati da bi je neko kresnuo.

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič: • Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu? Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno: • A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Plavuša razmišlja: • Kako da mu ne dam, kada zna da imam?

Ko radi ne boji se da će mu gazda biti gladan.

Greške su za početnike, mi iskusni pravimo katastrofe!

Dolazi devojka kod lekara i žali se da su joj se pojavili zeleni krugovi na unutrašnjoj strani butina. Svuče se, doktor je pregleda i ne može nikako da se doseti kakva bi to bolest mogla da bude. Najzad se udari po čelu: • Da li Vaš momak nosi minđuše? • Da. • E pa, ... utrapili su mu lažno zlato ...

Razgovara majka sa sinom Zemuncem: • Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu! • Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Ide policajac ulicom i kaže mu Perica: • Pozdravio te Đuro. • Koji Đuro? • Koji ti je tur'o. Tako Perica zezne policajca par puta, ovaj se požali inspektoru, pa mu kaže inspektor: • Ti sad njega zajebi, kaži mu pozdravio te Pero, kad on pita koji Pero, ti kaži onaj koji te der'o. Sutran naiđe policajac na Pericu, pa kažee: • Ej mali, pozdravio te Pero. • Znam, rek'o mi Đuro. • Koji Đuro? ...

Svađaju se tenk i automobil Fića. Kaže tenk: • Ajde ćuti Fićo, pogledaj se kakav si, sav mali, zbudžen, a što je najgore - nosiš motor u guzici. Na to će Fića: • E, ajd ne loži se, bolje motor u guzici, nego kurac na glavi!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...