Hoćeš kiselu ili slatku

Izvede profesor Muju pred tablu i reče mu: • Nacrtaj jabuku. Pita ga Mujo: • Hoćeš kiselu ili slatku?

Plavuša došla na intervju za posao sekretarice u jednoj firmi: • Znate li engleski? • Da. • Znate li šta zbači reč 'allow'? • Da. • Upotrebite tu reč u rečenici. • Allow, ko je na telefonu!

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih. Kada se vratio pita Fata: • Kako mu je ime? • Sjedinjene Američke Države - odgovori Mujo! • Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo? • Esadeee, Esadeee, ...

Ujutru, kada ustanem, popijem jedan bromazepam i čitavog dana imam erekciju srednjeg prsta.

Razgovor babe i unuka: • Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ... • Baba, završio sam faks! • Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ... • Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Pitali Cigu: • Kako se ti, Cigo, slažeš sa svojom Milevom? • Dobro. Prvo ja slažem nju, pa ondak ona slaže mene.

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva: • Jutros mi je ruža procvetala. Počne da se otkopčava i opet krene: • Jutros mi je ruža procvetala. Kad će deda na to: • Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj: • Udaje mi se unuka, ako Bog da! • Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja? • Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori: • Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću! • Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu. Dođe kum: • Kume, osećaš li nešto? • Jok. • Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš. • Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!