VICOTEKA

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Sedi Perica ispred zgrade i plače. Prolazi jedna žena i pita ga:
• Je li, dete, što plačeš?
• Buuu, tata se udario čekićem po prstu.
• A što ti plačeš kad se on udario?
• Pa u početku sam se smejao ...

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

• Šta radiš?
• Evo, bio na trčanju!
• Aha, jesi li povratio kondiciju?
• Povratio jesam, kondiciju nisam.

Fata je imala ljubavnu aferu sa Mujom. Mujo ju je svakodnevno posećivao, dok jednog dana nisu začuli auto koji se zaustavio u dvorištu. Fata skoči iz kreveta, pogleda kroz prozor i poviče:
• Bože, moj muž se ranije vratio sa puta! Mujo, odmah skači kroz prozor na ulicu i nestani!
Mujo pogleda kroz prozor i reče:
• Ne mogu, Fato. Pa vidiš da pada kiša!
Fata se u očaju uhvati za glavu i krikne:
• Mujo, ako nas moj muž zatekne, oboje će nas ubiti!
Mujo iskoči iz kreveta, zgrabi svoju odeću, skoči kroz prozor na ulicu i nađe se u grupi maratonaca, koji su baš tog trena trčali pokraj Fatine kuće. Da bi prikrio svoj trag, Mujo im se pridruži. Nakon nekog vremena Muji se približi prvi maratonac i upita:
• Kolega, da li maraton uvek trčiš go?
Mujo:
• Uvek. Tako je ugodno osetiti strujanje vetra dok sam go, i tako bolje osećam povezanost sa prirodom.
Nakon nekog vremena Muji se približi drugi maratonac i upita:
• Kolega, da li uvek trčiš maraton sa odećom ispod pazuha?
Mujo:
• Uvek. Tako praktično je imati odeću pri sebi. Kada stignem na cilj, mogu se odmah obući, sesti u auto i odvesti kući.
Nakon nekog vremena Muji se približi treći maratonac i upita:
• Kolega, da li uvek trčiš maraton sa kondomom na kurcu?
Mujo:
• Ne uvek, samo ako pada kiša.

Došao Milojko u firmu u kojoj se nedavno zaposlio pa mu šef kaže:
• Prvo pravilo kod nas je da obrišete noge na otiraču pred ulazom. Da li ste to uradili?
A Milojko će:
• Da, uradio sam.
A šef će na to:
• Drugo pravilo kod nas je da govorite istinu. Pred ulazom nema otirača za noge!

Jaše neki čovek kamilu pustinjom i kamila polako počinje da posustaje, ali na svu sreću on naiđe na oazu i tamo na čoveka koji može da popravi kamilu. On objasni čoveku svoj problem, a ovaj će samo:
• Na kanal ...
Čovek parkira kamilu na kanal. Majstor uzme bejzbol palicu, udari svom snagom kamilu i ona potrči 100 km/h. A čovek će na to:
• Jesi li ti normalan, kako sad da je stignem?!
• Na kanal ...

• Kad mi je nizak pritisak, popijem crnoga vina, ... kada je visok, popijem rakijicu, ... kad se pre`ladim, pijem kuvanu rakiju ili vino, ... ako nemam apetita, udarim po belom vinu, a za bolje varenje pijem pivo ...
• Pobogu, čoveče, piješ li ti ikad vodu?
• Toliko bolestan još nisam bio!

Razgovaraju dve prijateljice:
• Kakav je tvoj seksualni život?
• Nije loš, jedino što stalno pazim da ne zatrudnim.
• Zar se tvoj muž nije sterilisao?
• Jeste, zato se i bojim ...

Priča Mujo:
• Nemam Twitter, pa idem okolo sa megafonom i objavljujem šta radim i šta mi se dešava preko dana. Za sada imam troje koji me prate, čini mi se da su dvojica panduri ...

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.