VICOTEKA

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Dolazi Milašin kući sa posla i sa vrata kaže Radojki:
• Ženo, imam vest za tebe!
• Povećali su ti platu?
• Ih bre, Radojka, rek'o sam vest, a ne čudo!

Zašto kostur ne sme da skoči sa trećeg sprata?
• Zato što nema muda.

Pukla cev za vodu u stanici policije, pa komandir pozvao majstora. Majstor seo na bicikl i otišao u policiju. Komandir kaže dežurnom:
• Vodi ga dole u podrum.
Posle dvadesetak minuta dolazi dežurni kod komandira i kaže:
• Šefe, sve mi je priznao, samo za motorcangle neće da kaže ... mamu mu njegovu!

Šta radi Piroćanac kad nađe flaster?
• Kupi tesne cipele.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Objavili Crnogorci rat Kinezima i skupili se na jednom mestu da malo porazgovaraju. Jedan Crnogorac pita:
• A, đe je ta Kina?
Drugi odgovara:
• To je tamo daleko, iza sedam mora i sedam gora.
• A, kol`ko nji` ima?
• Oko dvije milijarde.
• Auuu, a đe da sahranimo tol'ki narod?

Kako se zove sin alkoholičara?
• Sinalko.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Bili Italijan, Francuz i Bosanac i prepirali se, ko na bolji način dovede žensku do ludila.
• Ja počnem da joj ližem ruku, penjem se do vrata, a onda silazim dole. Tada svaka ženska poludi do daske - kaže Italijan.
• Ja joj ližem nožne prste, a zatim sve višlje. Dok dođem do one stvari, ona definitivno otkači - kaže Francuz.
• Ja to prosto, onako seljački, samo guraj-vadi - kaže Bosanac.
• I kada ona poludi? - pitaju ovi Bosanca.
• Pa kad ga obrišem o zavesu ...