Ljubio sam je nežno

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Dama u poodmaklim godinama stoji na pramcu broda za krstarenje, čvrsto držeći svoj šešir obema rukama da ga vetar ne oduva. Jedan gospodin se približi i kaže: • Oprostite mi, gospođo, ne želim da Vam smetam, ali da li ste primetili da vetar podiže Vašu haljinu vrlo visoko? • Da, jesam, ali trebaju mi obe ruke da zadržim šešir na glavi. • Ali, gospođo ... jedna dama vaših godina treba da zna da su njeni intimni delovi izloženi javnosti! – kaže kavaljer. Dama baci pogled prema dole i odgovori: • Gospodine, sve što vidite kada se haljina podigne, staro je preko šezdeset godina. A šešir sam kupila juče!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Pravom muškarcu žena divlja u krevetu, ... a ne po kući.

Koji je najbrži put do srca muškarca? • Pravo kroz grudni koš.

Pada avion. U njemu su četiri putnika, ali samo tri padobrana. Prvi putnik kaže: • Ja sam Stef Kari, najbolji NBA igrač. Potreban sam mojoj ekipi i milionima fanova, ne mogu da umrem. Uzme prvi paket i skoči iz aviona. Drugi putnik kaže: • Ja sam Donald Tramp, novi predsednik najmoćnije države na svetu i najpametniji predsednik u istoriji, moji ljudi ne žele da umrem. Uzme drugi paket i skoči iz aviona. Treći putnik, Papa, kaže četvrtom, 10-godišnjem dečaku: • Sinko, ja sam star i nemam još mnogo godina ispred sebe, a tebe čeka život, pa ću se ja žrtvovati i ostaviti ti poslednji padobran. • U redu je, kaže dečak, ima padobran i za vas, najpametniji predsednik u istoriji je uzeo moju školsku torbu.

Novi padeži kod Srba: • Koruptiv. Kome? Koliko? • Rokativ. Koga? Čime?

Razgovaraju dva studenta: • Kad obično ideš da spavaš? • Šta znam, pa tako ... oko dva, pola šest ...

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Udala se devojka sa velikom dioptrijom. Srećni mladenci otišli na medeni mesec, a kad su se vratili, mladina majka uzbuđeno zove lekara: • Doktore, molim vas, dodjite brzo! Vi znate da moja kći nikada nije volela da nosi naočare. E, upravo se vratila sa medenog meseca. • Pa dobro, ništa strašno, neka dođe kod mene u ordinaciju i videćemo o čemu se radi. • Kako nije strašno, doktore? Ovaj sa kojim se vratila, nije onaj sa kojim je otišla!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.