VICOTEKA

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Idu slon i miš preko visećeg mosta. Puče lijana, rasturi se most i oni padoše u reku.
Dok su se izvlačili na obalu, miš će ljutito:
• Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!

Pita žena muža:
• Dragi, šta ima na televizoru?
A muž će na to:
• Prašina draga, prašina!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Posle zemljotresa dovikuju se dve komšinice:
• O ooo, Radojka, oseti li ga ti noćas?
• Oseti, oseti, kako da ne osetim, ... da je bio duži ja bi crkla!

Hoće plavuša da kupi naočare. Uđe u butik i upita:
• Imate li naočare?
• Za sunce? - pita prodavac.
• Ne, za mene! - odgovori plavuša.

Zapamtite: Kada kupujete bombonjeru, najvažniji su izgled i dobar najlon. ... Ipak će obići dosta kuća.

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

• Doktore, zvoni mi u ušima.
• Pa, javite se.

• Izvinite, da Vas pitam, da li je to psihijatrijsko odeljenje?
• Jeste, a koga tražite?
• Srodnu dušu ...

Kada dođu gosti prvo poslužiti slatko i kiselu, a posle toga šifru za WiFi i punjač za mobilni.