Ljubio sam je nežno

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih: • A zašto sad ne jedete? • Čekamo da uzri ...

Kako je nastao bar-kod? • Etiopljani se slikali za porodičnu fotografiju!

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom! • Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude. • Ali mama, godine nisu važne! • Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Sede dve plavuše u bioskopu: • Ovaj pored mene ga drka - požali se prva. • Ignoriši ga - posavetova je druga. • Ne mogu, drka ga mojom rukom!

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno: • Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke. Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno: • Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Dolazi Mujo s posla, umoran k'o pas i gladan, ulazi u kuću, skida cipele i kaput i pravac kuhinja, kad tamo nema nikoga. Mujo ode u dnevnu sobu, kad tamo Fata leži na kauču u izazovnom donjem rublju i zavodnički mu se smeška. Mujo je ošine pogledom: • Šta je, bona, opet ti zagoreo ručak?

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač. • Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Ćaskamo uz kaficu moj prijatelj Li i ja, pa ga ja pita: • Brate, Li, zar tebe ne nervira to što pričaju da svi Kinezi liče jedan na drugog? Kaže on meni: • Li je otišao po pivo i cigare, a ja sam mu žena!

Šta je zajedničko za muškarca i psa? • Obojica su mirni kod gazdarice, a komšinicu bi da rastrgnu.

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!