VICOTEKA

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Tri lekara na kafi ... Oftalmolog kaže:
• Idem ja, vidimo se.
Otorinolaringolog dodaje:
• Idem i ja. Čujemo se.
Na to će ginekolog:
• Ok, pozdravite supruge.

Ulazi hipohondar kod doktora, a doktor mu kaže:
• Dobar dan, dugo vas nisam video!
• Znam, bio sam nešto bolestan ...

Tokom celog školskog časa Perica uporno gleda u učiteljicu. Pita ga ona na kraju časa:
• Perice, šta je bilo?
• Učiteljice, ja Vas volim.
• Ali, Perice, ja ne volim malu decu.
• Pazićemo, učiteljice, pazićemo ...

Prelepa devojka preživi brodolom i samo što nije izašla na obalu napadne je ajkula. Već se pozdravila sa životom, kada se iz šume začu:
• AAAaaaaAAAaaaa!
Tarzan skoči na ajkulu i iskasapi je. Zanosna devojka sva srećna baci mu se u naručje i poče da ga ispituje:
• Kako se snalaziš za hranu?
• Tarzan ubije, Tarzan ispeče, Tarzan pojede!
• A kako nabavljaš odeću?
• Tarzan ubije, Tarzan odere, Tarzan obuče!
• A kako se snalaziš za one stvari, mislim na seks?
• Tarzan nađe drvo sa rupom, Tarzan jebe rupu!
• Sada kad sam ja tu više ti ne treba drvo, ajde sa mnom!
Uhvati ga lepotica za ruku, odvede ga u šumu i naguzi se. Tarzan se zatrči prema njoj i iz sve snage je šutne nogom u guzicu! Jedva došavši sebi od šoka devojka ga pita:
• Tarzane, zašto si to uradio? Zar me ne želiš?
• Tarzan prvo proveri da li ima vevrica u rupi pa onda jebe!

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Prolazi kondukter vozom i viče:
• Karte na pregled!
Prilazi jednom klincu i kaže:
• Mali, imaš li kartu?
A klinac će:
• Ja sam Srbin.
Kondukter se kiselo nasmeje i opet:
• Ok, ali imaš li ti kartu?
A klinac:
• Ali ja sam Srbin.
Kondukter popizdi:
• Ma zabole me šta si, ima da letiš bez karte!
Na prvoj sledećoj stanici izbaci on klinca iz voza. Stigne voz na glavnu stanicu, izađu svi putnici, a kroz voz prolazi mašinovođa. Prilazi kondukteru i kaže mu:
• Brate, da nisi video mog klinca?
A kondukter se lupi po čelu:
• Jao, brate Srbo, izvini.

• Izvinite, navedite mi jedan razlog zbog kojeg moram da plaćam TV pretplatu, kad ne posedujem TV!?
• Pa, posedujete kompjuter.
• Ali, ja preko kompjutera ne gledam TV kanale.
• Da, ali je kompjuter instrument preko kojeg biste mogli da ih gledate.
• OK. Dajte mi, onda, tri dečija dodatka!
• Ali, ovde piše da nemate decu.
• Pa nemam, al' imam "instrument" da ih napravim.

Danas sam startovao jednu ribu i definitivno je bilo hemije među nama - upotrebila je suzavac u spreju!

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!