Koliko smo siromašni

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Nemojte uzalud da se nervirate. Iz života i onako niko nije izašao živ!

Pita Mujo Hasu: • Haso šta bi ti uradio kad bi se desio smak sveta? Haso odgovori: • Ja imam vizu, pa pravac Nemačka!

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će: • Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš. Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim: • A čitanje, vuče? Na to vuk odgovori: • Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Šta rade pilići u kafani? • Piju, piju, piju, piju, ...

Učiteljica pita decu: • Da li Bog postoji? • Da, postoji? • Možete li ga videti? • Ne. • Možete li ga dodirnuti? • Ne. • Pa, onda on ne postoji Perica upita učiteljicu: • A, učiteljice, imate li vi mozak? • Imam. • A, možete li da ga dodirnete? • Ne. • A, možete li da ga vidite? • Ne. • Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Čudi se mladi Crnogorac: • Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta? Odgovora mu stariji: • Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Policajac zaustavi bračni par u autu: • Molim dokumenta. Znate li da ste prebrzo vozili? U tom trenutku sa suvozačkog mesta prodera se vozačeva žena: • Pa jesam ti rekla, pa kako to voziš, sad će ti uzeti vozačku, kako si glup, ne mogu da verujem ... Šizi ona i dere se bez namere da prestane ... U jednom trenutku policajac mu vraća dokumenta i kaže: • Možete ići. • Kako sad, zar nisam napravio prekršaj? • Nema veze, već ste dovoljno kažnjeni.

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha: • Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar. • Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Uhvati policajac lopova. Snalažljivi lopov pita policajca: • Je l’ mogu da odem na tren do one pekare, umreću od gladi? Policajac reče: • Idi, ali da si se odmah vratio! Policajac ga pusti, lopov ode i pobegne. Sutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu opet kaže: • Ajd’ molim te, pusti me da odem do one pekare, umreću od gladi. Policajac mu kaže: • Haha, pa nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja idem do pekare da ti donesem hleb.