VICOTEKA

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama.
Kaže Euro:
• Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ...
Na to će Dolar:
• Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ...
Na kraju će Dinar:
• A ja sam kao lav!
• Otkud ti kao lav?
• Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

• Jesi li čuo da Rusi zavrći gas?
• Ma ćuti, bolje Rusi da zavrću nego Nemci da puštaju gas.

Mladić i plavuša vodili ljubav u stanu, kad neko zazvoni na vrata. Plavuša uplašeno reče:
• To je moj otac, brzo skači kroz prozor!
• Jesi li ti luda, pa mi smo na 13. spratu!
• Ma hajde, skači, nisi valjda sujeveran?

Upecao ribolovac zlatnu ajkulu i ona mu obećala da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti. On poželeo da ima đoku do poda i ajkula mu odgrizla noge.

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom:
• Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina?
• Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi.
• Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Preselio se Piroćanac u Beograd i nakon izvesnog vremena poželeo je njegov kum da ga obiđe, ali mu je bilo pomalo glupo pošto nije poznavao put od autobuske stanice do stana pa ga je nazvao telefonom da ga pita kako da stigne do njega, a na to će mu Piroćanac:
• Pa ovako, ideš tramvajem 10 tri stanice pa posle prva ulica desno pa treća levo i odmah na uglu zgrada broj 18 i stan 2, uđi u zgradu otvarajući vrata nogom!
Na to će kum:
• Sve mi je jasno ali zašto bih otvarao vrata nogom?
Piroćanac će:
• Pa nećeš valjda doći praznih ruku?

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Posle napornog dana, farmer je otišao do lokalnog bara. Seo je pored jedne žene i poručio čašu šampanjca. Žena se isprsi i reče:
• Kako ovo da razumem? Upravo sam i ja naručila čašu šampanjca?
• Koja koincidencija! - reče farmer - danas je specijalan dan za mene i ja ga proslavljam.
• Danas je i za mene specijalan dan i takođe proslavljam - reče žena.
• Koja koincidencija! - reče farmer.
Pošto su se kucnuli čašama, farmer upita ženu:
• Mogu li pitati, šta vi to proslavljate?
• Pa, moj muž i ja smo pokušavali godinama da dobijemo dete i danas mi je ginekolog rekao da sam trudna!
• Koja koincidencija! Ja sam uzgajivač živine i već godinama moje kokoške su neplodne, ali danas sve nose jaja!
• To je sjajno! Kako su vaše kokoške postale plodne?
• Promenio sam petla - odgovori farmer.
Žena se nasmeja i reče:
• Koja koincidencija!

Šeta Mujo ulicom i ispadne mu pola marke u šaht. Pomisi:
• Vala mi se za to ne isplati silazit'.
Uze iz džepa dve marke, baci ih u šaht i reče:
• E, sad se isplati sići ...

Zaseda skupština BiH i raspravlja se o raznim stvarima: te Bosna u EU, te Bosanski budžet, te ovo, te ono ... i usred rasprave javi se jedan zastupnik i ogorčeno kaže:
• Kakva je ovo diskriminacija, te Bosna ovo, te Bosna ono, naša država se zove BiH a niko i ne spominje Hercegovinu, koji je to način?!
Na to mu odgovara drugi zastupnik:
• To vam je kolega k'o kad sam je pre rata u Sarajevu radio za Vodovod i Kanalizaciju, a kad god bi me neko pitao gde radim ja kažem u Vodovodu a ona govna ni ne spominjem.