VICOTEKA

Dok sam vodio ljubav sa svojom ženom non - stop sam razmišljao i u sebi ponavljao ime svoje ljubavnice. Da se ne bih zeznuo i na glas izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa ženom, odem i kupim mačku i nazovem je 
ljubavničinim imenom.
Sutradan žena dolazi kući, donosi malog maltezera i reče mi da će ga zvati "Marko".
Sedim, pušim, razmišljam ...

Leže dva ludaka na atomaku i pevaju. Odjednom se jedan od njih okrene na leđa i nastavi da peva.
• Ej, zašto si se okrenuo?
• Pa, druga strana ploče!

Došao Ciga kod frizera:
• Dobar dan, jel' može jedno šišanje?
• Može - kaže frizer - kako želite?
• Pa ovako kume, sa jedne strane mi ostavi rupu veličine pesnice, a sa druge tri-četiri manje rupice. Pozadi repovi da mi budu neravni, a šiške da mi idu ukoso i da budu retke ...
• Pa ne znam da li ću znati tako da Vas ošišam.
• A prošli put si znao, pička ti materina!

Prva žena na mesecu:
• Hjustone, imamo problem ...
• Šta je problem?
• Nema veze, ... ništa ...
• Reci, šta je problem?
• Ma, ništa!
• Odmah nam reci šta je problem.
• NEĆU!
• Molim te, reci nam šta je problem.
• Znaš ti dobro šta je problem ...

Pričaju dva Crnogorca u penziji:
• Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan?
• Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

Zašto Cezar nosi sandale?
• Pa, Juli je ...

Upada maskiran tip sa pištoljem u banku:
• Ovo je pljačka, pare na sunce!
• Zzznate, o...oovo nije obična bbbanka, ovo je banka sperme.
• Otvoraj sef!
Kad stvarno, sef pun epruveta ...
• Otvori dve epruvete i popij - naređuje pljačkaš i mlati pištoljem.
Kud će šta će, službenica popije ... tip sav ozaren skida masku sa lica:
• Eto Milice, vidiš da možeš!

Nova Hipokratova zakletva:
• Kunem se da ću pomoći svakom pacijentu, bez obzira koji mi Whisky nosi.

Prodajem u pola cene kompletnu opremu za pecanje, najnovije mašinice i štapove, gumeni čamac i vanbrodski motor.
Telefon: 11111111. Ako se javi muški glas, kažite da ste pogrešili broj.

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće.
• Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo.
• Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...