VICOTEKA

• Konobar, konobar! U ovoj supi pliva mušica!
• A šta biste vi? Možda, da vam za te pare igra vaterpolo ...

Priveli Lalu kod sudije za prekršaje, tužila ga železnica Zbog zaustavljanja voza, pa da plati svu štetu koju je prouzrokovao putnicima zbog kašnjenja. Sudija:
• E moj Lalo, pa kako ti je palo na pamet da imaš seks na pruzi? Mogao te je pregaziti voz, sva sreća pa je mašinovođa dobro odreagovao.
• E moj gospon sudija, ta 'vako Vam je to bilo: Hukćem ja, hukće voz, hukćem ja, hukće voz, hukćem ja, hukće voz, ... ko je mog'o taj je stao.

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine:
• Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100.
Vozač poče da sebrani:
• Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran?
Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče:
• Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“.
Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla:
• Možeš li ti držati jezik za zubima nekada?
Žena se osmehnu i reče:
• Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h.
Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu:
• Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu!
Policajac pogleda dalje i reče:
• A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve!
Tu vozač poče pravdanje:
• Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona.
Na to će njegova žena:
• Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš.
I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu:
• Zašto već jednom ne ućutiš?
Policajac pogleda u ženu pa je upita:
• Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama?
A žena će na to:
• Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...

Zašto zebra navija za Partizan?
• Zato što je konj!

Posle tri meseca braka, Crnogorka zatražila razvod. Na sudu je sudija pita za razlog. Ona kaže:
• Tri meseca smo u braku, a nije me ni tak'o. Ja se trudim, oblačim čipkasto rublje i ne znam ti ja šta sve, a on ništa.
Pita sudija Crnogorca:
• Šta Vi imate da izjavite na ovo?
• Časni sude, nijesam znao da je tako hitno.

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

Prolazi čovek kroz bolnički hodnik i ugleda kako dva doktora tuku pacijenta:
• Šta je ljudi pobogu, zašto bijete čoveka?
• Tri meseca ga lečimo od žutice, a tek danas nam je rekao da je Kinez!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Perica:
• Tata, gori jelka!
Tata:
• Sine, ne kaže se gori jelka, već sija jelka!
Perica:
• Tata, sijaju zavese!