VICOTEKA

Pita Dragica Tomu:
• Tomo, koliko si imao glasova na izborima?
• Dva, Dragice, a što pitaš?
• Uuu, mamicu ti tvoju, znala sam da imaš ljubavnicu!

Muškarac kad ćuti, on je mislilac. Žena kad ćuti, eee ... onda je mislilac najebao.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Voze se tata i ćerkica vozom. Ćerka gledajući kroz prozor oduševljeno reče:
• Tata, tata, kako su lepi oni konjovi!
• Nisu konjovi nego konji, i nisu konji već krave!

Kaže žena mužu:
• Dragi, tebi je samo do seksa, a ja bih htela i malo pažnje!
A muž će:
• Naravno, ljubavi! PAŽNJA, PAŽNJA, može li sada malo seksa?

Šta je to Dan žena?
• Isto što i Noć veštica, samo po danu.

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne:
• Daj taj papir, uhvatio sam te!
Ovaj mu da papir i nasmeje se:
• Prazan je – 1 : 0 za mene!
Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže:
• Sad je 1 : 1.

Šta penzioner nosi u gaćama?
• Minuli rad i dva svedoka.

Zapamtite: Kada kupujete bombonjeru, najvažniji su izgled i dobar najlon. ... Ipak će obići dosta kuća.

Šta imaju zajedničko klitoris, godišnjica braka i WC šolja? 
• Muškarci ih uvek promaše.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...