VICOTEKA

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg:
• Moj ti je, bre Radojko, 15.
• E, Milojko, moj ti je 37.
• Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće!
Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi.
• Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti?
• Kako čime? Pa toplomerom.

• Tata, kad sam bio mali, sećam se da kada se ti i mama posvađate uveče, lete tanjiri, šerpe, ... a ujutru oboje cvrkućete. Sad po 3 mesece ne progovarate ni reč posle svađe?
• E sine, pre neku godinu, obesio se onaj što nas je mirio ...

Čovek se vraća kući sa poslovnog puta dan ranije. Prošla je ponoć. Vraćajući se kući pita taksistu, da li bi hteo da mu bude svedok, jer misli da ga žena vara, na šta taksista pristane, uz uslov da mu plati 100 Eura. Došavši kući, obojica se tiho ušuljaju u spavaću sobu. Muž upali svetlo, baci ćebe s kreveta i ugleda ženu sa ljubavnikom. Ljut uzme pištolj i prisloni ga ljubavniku na glavu. Žena poviče:
• Ne pucaj, lagala sam ti da sam nasledila novac. ON je platio BMW kog sam ti dala, ON je platio jahtu, ON je platio godišnje karte za utakmice, ON je platio kuću na jezeru, čak plaća i mesečne račune.
Negodujući, muž spusti pištolj, pogleda taksistu i upita:
• Šta bi ti uradio?
Taksista odgovori:
• Pokrio bih ga ćebetom, da se ne prehladi.

Ciganka tinejdžerka:
• Alo bre, nemoj da me smaraš, zvaću dečka.
On:
• Pa zovi.
Ciganka tinejdžerka:
• Batoooooo!

Ulazi baka u autobus i štapom kuca po podu. Mladić koji sedi kaže joj:
• Bako, stavite gumicu na štap da se ne čuje kad njime udarate po podu!
Baka će na to:
• Čuj mladiću, da je tvoj otac stavio gumicu, ja bih imala sada gde da sednem.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta.
• Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi.
• Pa kako čoveče? – upita prvi.
• Budim se na svakih sat vremena i plačem.

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu.
• Hvala tata, ali svadba je sutra.
• Veruj mi sine, znam šta govorim.

Pobegnu lavica i lav iz zoo vrta. Posle sat vremena ulove lavicu i vrate u kavez. Posle tri meseca vraćaju i lava. Pita njega lavica:
• Vau, ti si neki super mačak! Kako si uspeo da im bežiš tako dugo?
• Ma, pobegnem preko parka, uletim u Knez Mihajlovu, gde ću, šta ću ... uđem u neku zgradu, a na njoj piše 'Banka'. Tamo mi je bilo odlično, svakog dana pojedem po jednog direktora, niko nije primećivao da fale ...
• Pa, kako su te onda uhvatili? – pita ga lavica.
• Zeznem se i pojedem kafe kuvaricu!