Napolju je ledeno

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita: • Gde ćeš crni Milutine ovako rano!? Milutin odgovara: • Ma Stanojka znaš da volim lov! • Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava. Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar: • Napolju je ledeno, drvo puca! Stanojka mu se ugura u krilo govoreći: • A onaj moj blesavi otišao u lov!

Kako od ćurke napraviš zmiju? • Oženiš se njome!

Došao Mujo kod Tarzana u goste. Tarzan ga lepo dočeka i povede po džungli kao svaki kulturan domaćin. Dok su tako išli Tarzan sve vreme mumla nešto sa životinjama. Mujo oduševljen pita Tarzana: • Je li, Tarzane, kako si ti naučio da pričaš sa životinjama? • Ja sam se ovde rodio, tu sam odrastao, životinje su me odgajile, i tako sam naučio – odgovori Tarzan. Mujo se lepo proveo i sada je došao red na Tarzana da uzvrati posetu. Došao Tarzan i normalno, sada povede Mujo njega po mahali. Idu oni tako i naiđu na psa: • AV AV AV! – zaurla pas. • Je li, Tarzane, šta kaže, alaha ti? – upita Mujo. • Kaže da si ga gađao kamenom pre neki dan – odgovori on. Idu oni dalje i naiđu na mačku: • Mjauu! • Tarzane, šta kaže? – pita Mujo. • Vukao si je za rep prošle nedelje – odgovori Tarzan. Naiđu na kozu: • Beeeee Beeeee! A Mujo će ti: • Laže kurva, Tarzane, ništa joj ne veruj!

Hodaju Mujo i Haso ulicom. Zaskoči ih pljačkaš i zatraži sav novac koji imaju. Obojica brzo izvade novčanike i počnu da vade novac. Na to se Mujo okrene prema Hasi i pruži mu jednu novčanicu: • Bolan Haso, evo ti onih 100 evra koje ti dugujem ...

Priča deda unucima kako je bilo u ratu: • I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o! Deca pitaše: • Što nisi pobegao? Deda procedi kroz zube: • Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Kako Zemunac čestita sestri polaganje diplomskog ispita? • Brate, sestro, ćale si, keve mi.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Vraća se gazda sa puta, pa pita Lalu šta ima novo na imanju: • Ništa gazda, samo nam je pas crk'o ... • Jaoo, pa naš verni pas ... A od čega Lalo? • Davali smo mu konjskg mesa, gazda ... • Što ste psu davali konjsko meso, zaboga? • Pa od onih vaših konja ... • Šta je bilo sa konjima? • Crkli su dok su vukli vodu ... • Zašto su konji vukli vodu? • Pa gasili smo štalu, gazda ... • Šta je bilo sa štalom? • Zapalila se od kuće ... • Kako se kuća zapalila? • Pa od sveća ... • Šta će sveće u kući kad imamo lampu? • Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda ... • Štaaaaa! Majka mi umrla?! • Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je ... • Neeee! I otac mi je pokojni?! • Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica pobegla sa komšijom Perom ...

Pita majka sina: • Je li sine, bitango jedna, kad misliš da se ženiš, pogledaj koliko ti je godina, šta čekaš više? • Kevo, nisam još našao pravu! • Nađi krivu, pa je ispravljaj, pizda ti materina!

Ostavio sam laptop na podu. Moja baba je pomislila da je to kućna vaga. Sve u svemu, baba mi je teška 500 evra.

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje. • Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način. • Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom. • Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?