VICOTEKA

Anketa, negde na ulici:
• Da li očekujete bolji život u 2017-oj godini?
• Da! Sigurno će da puste na RTS-u.

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica:
• Voliš li ti belu decu?
A dete odgovori:
• Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...

Toliko je sve poskupelo, da ću i električne cigarete morati da pušim samo kada je jeftinija tarifa za struju.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Igra Bosna protiv Brazila i šutira Ronaldinjo slobodan udarac, a živi zid se okrenuo prema svom golu. Golman se dere na njih:
• Šta ba, radite?
• Ćut` bolan, hoćemo i mi da vidimo gol!

Negde u autobusu:
• Sine, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo, ja sam šofer ...

Pita momak devojku:
• Je li, gde to izlaziš svako veče i sa kim?
Devojka odgovara:
• Na probe hora, sa prijateljicama.
• I, šta radite tamo?
• Ma ništa posebno, pijemo vino, malo časkamo ...
• Pa onda, ... kada pevate?
• Kada se vraćamo kući!

Sede četiri prijatelja u kafani i jedan naručuje:
• Konobaru, donesi če-če-če-če-če ... pet piva, pa jedno vrati!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pozvala baka svoju trojicu unuka, pa ih pita šta studiraju. Prvi reče:
• Medicinu, bako.
• A čedo bakino, on će mene lečiti kad budem bolesna. A šta ti studiraš?
• Građevinu, bako.
• A, duša bakina, on će meni kuću popravljati. A šta ti studiraš?
• Istoriju umetnosti!
• Šta?
• Istoriju umetnosti!
• A je l', ... tebe baš bole kurac za baku?

Svađaju se Milutin i komšinica Javorka:
• Da si kojim slučajem moj muž, sipala bi ti otrov za pacove u piće!
• A da si ti kojim slučajem moja žena, ja bi ga i popio!