VICOTEKA

Greške su za početnike, mi iskusni pravimo katastrofe!

Idu dve čačkalice ulicom i vide iglu. Kaže jedna čačkalica onoj drugoj:
• Vidi Robokap!

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Kako nastaje jedno veliko ništa?
• Bosanac projektuje, Piroćanac finansira, a Crnogorac izvodi radove.

Koja je sličnost između Crnogorca i magle?
• Oboje se dižu oko podne.

Prozvao nastavnik Pericu i pita ga:
• Reci mi jednu poslovicu, Perice.
• Bez alata nema zanata.
• Bravo Perice, reci nam još jednu poslovicu.
• Pametnom je i jedna dosta!

Išla dva lovca preko neke livade, pa vide nekog dedu kako čuva ovce, prvi reče:
• Ajde malo da ga zezamo.
Prvi pita dedu:
• Je li deda, prođe li ovde neki zec?
Deda reče:
• Ma nema pola sata, prođe jedan muški ...
Ova dvojica se zbuniše:
• Pa kako znaš da je muški?
Deda odgovori:
• Pa rekao mi je ako dođu dva lovca i pitaju za njega, da im kažem da mogu da ga uhvate za kurac.

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Čovek donosi TV u servis:
• Ej majstore, doneo sam ti TV, ima tona ali nema slike, šta može da bude?
• Paaa, može da bude radio!

Pacijent se žali doktoru:
• Doktore, kosa mi opada. Imate li nešto da je sačuvam?
Doktor:
• Šta kažete za jednu kartonsku kutiju?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.