Mi sikusni

Greške su za početnike, mi iskusni pravimo katastrofe!

Šta je to autobus? • To je prevozno sredstvo koje ide 10 puta brže kada trčiš za njim, nego kada si u njemu.

• Iz Šapca potiče najviše kurvi i fudbalera! • Nemoj tako, moja žena je iz Šapca ... • A, za koji klub igra?

• Radojka, 'oćeš da kupiš kauč? Jeftino! • Iju Milojka, pa skoro si ga kupila. Što ga prodaješ? • Jel' može da ostane među nama? Prevarila sam Milutina na tom kauču ... i sad ne mogu očima da ga vidim ... • Iju, grrrdna ... pa da sam ja tako prodavala svoj nameštaj samo bi mi luster ostao!

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime. • Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini. • Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe. • A zašto bi joj ti sad menjao ime? • Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

• Ajmo kod mene kući. • Ne mogu, imam dečka. • Pa šta? Ima i Albanija golmana, pa je primila dva komada.

Ženili roditelji Crnogorca. Pred venčanje pita on tatu: • Tata, šta treba da radim kad se oženim? Tata mu odgovori: • Sve što radi žena - radi i ti isto. Prve bračne noći Crnogorac uđe u sobu. Žena gleda njega, a on gleda nju. Žena se svuče, i on se svuče, žena legne u krevet, i on legne u krevet, žena digne noge, i on digne noge ... Zbuni se Crnogorac i upita ženu: • A šta ćemo sad jado? Žena odgovori: • E, sad čekamo nekoga da nas jebe.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Direktor saopštava mladom službeniku: • Strašno mi je žao što moram da Vas otpustim, bili ste mi kao rođeni sin, ... lenj, bezobziran i nezahvalan!

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.