Zato i nemam vozačku

Saobraćajac u kontroli kaže Cigi vozaču kog je zaustavio: • Ovo što Vi vozite ne može se nazvati automobilom! Ciga mu odgovori: • Da, znam, zato i nemam vozačku dozvolu!

Kako Ciga prodaje posteljinu na buvljaku? • Navali narode, jeftinooo, ... legne dvoje - ustane troje.

Trčali Crnogorac i Italijan na sto metara. Italijan pobedio. Radio Podgorica javlja: • Veliki uspeh, drugo mesto za Crnu Goru, takmičar iz Italije na cilj stigao pretposlednji!

Devojke, možete slobodno početi da izlazite sa momcima iz ljubavi, niko više nema para.

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Ili odeš preko i sanjaš rodno mesto, ili ostaneš i sanjaš radno mesto!

Učiteljica pita Pericu: • Ko je bio Mocart? • Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Žena zove muža na mobilni: • Možeš li da pričaš? • Mogu! • Onda slušaj ... !

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Hoćemo dinar! Za ručak ista situacija: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Daj dinar! Uveče tatko vika: • Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže: • Ja verujem u broj sedam. Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori: • Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam. Na to svi oduševljeno viknu: • I šta, ... bio je prvi? Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu: • Ne, ... bio je sedmi.