Zato i nemam vozačku

Saobraćajac u kontroli kaže Cigi vozaču kog je zaustavio: • Ovo što Vi vozite ne može se nazvati automobilom! Ciga mu odgovori: • Da, znam, zato i nemam vozačku dozvolu!

Pita Mujo Hasu sav besan: • Kako si mogao pred onolikim svetom da kažeš da sam idiot? • Izvini, jarane, nisam znao da je to tajna.

Razgovaraju dvoje ljudi: • Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ... • Otkud znaš? • Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Priča Mujo Hasi: • Zamisli, Haso, komšija je pozvonio na moja vrata u tri ujutro. Toliko sam se uplašio da mi je bušilica ispala iz ruke ...

Otišli Mujo i Haso u London da vide koliko je napredovala tehnologija. Šetajući gradom zapazili su kako se ljudi javljaju na mobilne telefone veličine kutije šibica. U izlozima prodavnica videli su malene kompjutere u raznim bojama, koji samo što ne kuvaju kafu ... Mujo ogorčeno gleda sve to i buni se što toga nema u Sarajevu. Sine njemu ideja: • Ajde, Haso, da odemo u saunu da vidim kako će se javljati na telefone kad su potpuno goli. Odu oni u saunu, Mujo se lukavo smeška, kad zazvoni telefon. Osvrne se Mujo, gleda kome zvoni telefon i ne može da veruje očima. Englez vadi telefon iz zadnjice i javlja se. Mujo u još većem čudu. Tako i drugom zazvoni telefon, pa trećem… Mujo pobesni, ode u toalet i stavi toalet papir u zadnjicu tako da mu viri deo papira, a zatim uđe u saunu. Spazi ga Englez, priđe mu i kaže: • Sorry, mister, viri vam toalet papir iz zadnjice. Na to će Mujo: • E, budalo, nije to toalet papir. Stiže mi faks!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe: • Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Zovne plavuša JAT i pita: • Koliko ima između Beograda i Njujorka? • Samo trenutak. • Hvala, doviđenja.

• Od svih knjiga i knjižica koja ti je najviše pomogla u životu? • Očeva štedna knjižica!

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare. Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično. Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže: • Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

I poštenog čoveka možete potkupiti, samo morate pošteno platiti.

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu: • Hoćeš li jedan šamar?! • Neću! - odgovori uplašeno veverica. Juri zeka dalje, pa vidi medu: • Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno. • Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom. • Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.