Izašla bi iz krize

Kada bi Grčka naplatila od naših pevača sve pesme koje su im ukrali, izašla bi iz krize za manje od nedelju dana.

Zet pita doktora za taštino zdravlje: • Doktore, šta joj je? Doktor odgovara: • Ono najgore. • Pa recite mi! • Nije joj ništa!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Zašto Crnogorci dolaze u Srbiju? • Zato što su čuli da u Srbiji nema posla.

Učiteljica zadala temu za pismeni zadatak: „Da sam direktor ...“. Svi pišu, samo Perica ne piše. Učiteljica upita: • Zašto ne pišeš, Perice? • Pa, čekam sekretaricu.

Sede baba i deda i večeraju. Kaže baba: • Što mi je nešto toplo oko srca. A deda će: • Pa naravno kad ti je sisa upala u supu.

Žene se bude zevajući, a muškarci sa erekcijom. Slučajnost?

Žali se Fata prijateljicama: • Moj Mujo konačno shvatio da se Zemlja okreće, ... eno ga sad stoji ispred kuće i čeka da naiđe Nemačka, ... da uskoči, ima tamo neku familiju!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Pita učiteljica Pericu: • Perice, kad je umro Vuk Karadžić? • Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Razgovaraju dve prijateljice: • Joj, što si mi lepa na ovoj slici! Od kad je to? • Od pre 15 kila!