VICOTEKA

Kada bi Grčka naplatila od naših pevača sve pesme koje su im ukrali, izašla bi iz krize za manje od nedelju dana.

Nemački ovčar ulazi u poštu, uzima formular za telegram i napiše:
• Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf.
Službenik na šalteru pogleda telegram i kaže:
• Ovde ima samo devet reči. Možete za istu cenu poslati još jedno "vuf"!
Pas na to odgovori:
• Ali onda poruka ne bi imala smisla!

Zašto Piroćanac gleda kasetu svoje svadbe unazad?
• Da bi gledao kako mu muzika vraća pare.

Momak pokušava da smuva devojku u diskoteci:
• Čini mi se da smo se negde sreli.
A devojka odgovori:
• Mislim da je to bilo u zoo-vrtu, samo se ne sećam u kom kavezu si bio!

Mara ne želi seks pre braka, a Štef je nagovara:
• Daj Mara, nebum do kraja, samo do pola.
• Nemoj Štef, kaj bu selo reklo?
• Daj Mara samo do pola, bu ti se dopalo!
• Dobro, ali samo do pola - pristane Mara.
Krene Štef i zaboravi što je obećao, pa ga metne do kraja. Sviđa se Mari pa kaže:
• Stavi i drugu polovicu!
• Ma ne Mara, dogovor je dogovor!

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu?
• Da ne pojede prste.

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Gledaju Mujo i Haso ovce na livadi i kaže Mujo da ima tačno 1242 ovce. Haso ne veruje, dođe do pastira i pita ga koliko ima ovaca, a ovaj mu potvrdi:
• 1242.
I tako nakon pola sata na drugoj livadi Mujo opet pogodi broj ovaca i napokon ga pita Haso:
• Jel, Mujo, kako ti tako brzo izbrojiš te ovce?
• Moj Haso, ništa lakše, izbrojiš sve noge i podeliš sa čet'ri!

Ako Vam je hladno, navucite nekog na sebe.

Student piše roditeljima:
• Već dugo mi se ne javljate. Pošaljite mi 300 eura da znam da ste dobro!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...